A šta biste vi uradili da imate još deset minuta do kraja života?
Nedeljnik 20.01.2018 | Piše Zorica Marković
Posle terorističkih napada, ljudi na aerodromima ili ulicama gradova u kojima se nadad dogodio u napetim su stanjima i onda svaki paket, svaki čovek sa torbom ili vozač kamiona jeste sumnjiv. Svaki šum. Svaka brada i svaka burka. Realna pretnja, iako možda teoretska, ili skroz pogrešna, kao u slučaju Havaja, postaje kolektivni problem kada se usadi strah. I jedini cilj u tom trenutku jeste preživeti. To je i svrha zaraze strahom
Imate još deset minuta pre nuklearnog udara. Nemate gde da se sakrijete. Ovo nije vežba. Nije vežba. Šta ćete da uradite? Ko će vam prvi pasti na pamet? Šta ćete probati da učinite? Hoćete li zaplakati, upasti u paniku, bežati pod sto, zvati ljude i upozoravati ih ili im izjavljivati večnu ljubav koja će trajati još samo deset minuta - do udara? Nije baš zemljotres kada vam malo posle osam ujutru stigne SMS poruka da balističke rakete sa bojevim
