Светиња као караула
Вести онлине 23.01.2018 | Д. Н. Петровић - Вести

Кад је пре шест година прихватио предлог владике Теодосија да сам пође у забито село Церањска река, подно злогласне планине Бајгоре и у "пустињи" без пута, воде и струје обнови оронули и потпуно запуштени манастир Свете Петке, отац Јован, до тада монах у манастиру Сочаница код Лепосавића, где је имао све услове за удобан калуђерски живот, није ни слутио да ће и данас бити сам, да ће боравити у импровизованој брвнари без воде, канализације и струје и да ће се борити за голо преживљавање у овом
- Звали су ме Граничар јер сам дошао да чувам и обнављам светињу на тромеђи лепосавићке, косовско-митровачке и вучитрнске општине, окружену албанским селима и најекстремнијим Албанцима.. Неколико пута зими сам био завејан и данима одсечен од света, остајао сам и без хране, моји пријатељи мислили су да су ме убили припадници ОВК-а. Ипак, уз помоћ Рашко-призренске епархије и ретких добрих људи из Лепосавића и околине, а више из дијаспоре,












