Мирољуб Вучковић: Чизма Марлене Дитрих
Блиц 31.01.2018 | Мирољуб Вучковић
У оквиру едиције “Уметност екрана”, коју је покренуо професор Душан Стојановић, а успешно наставио Мирољуб Стојановић, Институт за филм објавио је 1987. две књиге које је написао Паскал Боницер, теоретичар филма, сценариста и редитељ. Заводљиве уџбенике из теорије филма "Сликарство и филм" у преводу Ане Јовановић и "Слепо поље" у преводу Гордане Велмар-Јанковић, пратиле су уобичајене рецензије. Сликар Предраг Нешковић (Предраг Н.) замољен је да на свој начин ишчита ове две значајне књиге.
Улазећи у простор између слике и посматрача, Предраг Н. је интервенисао на плакатима филмских звезда које је објавио Институт за филм, тако што би заталасао мирно огледало стварности и унео немир у видљиви пејзаж дела. Интегрисањем - (ре)креирањем, како би рекао професор Стојановић “анализованих” слика, Предраг Н. је брисао координате и уклањао маркере који су одређивали прецизно растојање са кога би требало посматрати дела. Реметећи мир
