Опоравила се Њујоршка берза, Дау пад од 567 поена претворио у раст од 567

Америчке акције су се у уторак опоравиле пред крај трговачког дана јер им је скок цена на Њуоршкој берзи помогао да поврате скоро половину губитака од дан раније, када су имали највец́и пад за шест година. То је дошло на крају дана тешког трговања и великог колебања на тржишту.

Главни индекси у Азији и Европи су имали велике губитке, а тржишта САД започело значајно ниже него на крају пословања у понедељак, и вредност акција је више пута променила смер. После слободног пада у понедељак од 1.175 поена, када је индустријски просек "Дау Џонс" је изгубио 567 поена на почетка трговине у уторак. После бројних преокрета навише и наниже, завршио је уторак с добитком, случајно од баш 567.

Упркос турбуленцији, трговање у уторак је изгледало било слично као прошле године: инвеститори су куповали деонице компанија које добро раде када је економски раст најјачи. Добитници су технолошке компаније, трговци "Амазон" и "Хоум дипо", индустријске компаније и банке.

Приходи од обвезница су порасли после пада у понедељак. Као резултат, највец́и губици су међу компанијама с високом дивидендом, као што су комуналне услуге и некретнине, које инвеститори често купују као алтернативу обвезницама. Када се приноси на обвезнице повец́авају, те акције постају мање привлачне за инвеститоре који траже приход. Принос на десетогодишњи трезорски запис је порастао са 2,71 на 2,80 одсто.

"Дау" је завршио с растом од&нбсп; 567,02 поена, или 2,3 посто, на 24,912.77.

Индекс "Стандард &амп; Пурс 500", шири тржишни барометар, попео се је 46,20 поена или 1,7 одсто, на 2,965.14. Композитни "Насдак" порастао је за 148,36 поена, или 2,1 одсто, на 7,115.88.

Уторак је био дан с највише трговања на Њујоршкој берзи још од 10. новембра 2016. године, два дана након председничких избора.

Нагли пад у петак и понедељак је оборио добитке које су "Дау" и "С&амп;П 500" направили од почетка ове године, али су остали виши него током протеклих 12 месеци. "Дау" је порастао за 24 одсто за то време, а "С&амп;П 500" 18 процената.

Чак и после добитка у уторак, "С&амп;П 500" је и даље за 6,2 одсто нижи од недавног рекордног нивоа који је поставио 26. јануара. То је мање од 10 одсто пада који се на Вол стриту означава као "корекција".

Корекције се сматрају сасвим нормалним на масивном тржишту, чак и да су од помоц́и за смањење прекомерних добитака и за омогуц́авање новим инвеститорима да купују на тржишту по нижим цијенама. Протекло је необично дуго времена од последње корекције тржишта, пре скоро две године.

Брент Шјут, главни инвестициони стратег у "Нортвестерн мјучуал велт менаџменту", рекао је да пад није изазван само страховањем од инфлације. Тржиште је било необично мирно од краја 2016. године и инвеститори су рачунали да ц́е се тако наставити.

"Људи су очекивали више мера централне банке за ублажавање или наставак ублажавања, ниске каматне стопе, а што је још важније, малу колебљивост цена", рекао је он. "Корекције су изазвали људи који су морали да преместе улагања".

Инвеститори су уплашени да знаци растуц́е инфлације и виших каматних стопа могу довести до краја масивне трговине која је последњих година послала акције у рекордне висине.

Извештај о запослености у САД&нбсп;у петак показује да су плате у јануару брже расле, а инвеститори се забринули да то значи да се инфлација убрзава и да ц́е Федералне резерве морати да подижу каматне стопе брже него што се очекивало како би се инфлација задржала. Вец́е стопе делују као кочница на привреду, успоравајуц́и позајмљивање капитала.

Шјут, из "Нортвестерн мјучуала", додао је да корекције могу брзо престати што се често и дешава чине када инвеститори виде доказе о сталном економском расту. Експерти сматрају да ц́е глобална економија наставити да расте ове године, иако ц́е то вероватно донети више инфлације. Шјутје рекао да, пошто централне банке престају подстичу тржиште, трговање ц́е вероватно бити нестабилније наредних неколико година.

Америчка сирова нафта је опала за 76 центи, или 1,2 одсто, на 63,39 долара за барел у Њујорку. Сирова нафта Брент, референтна вредност за међународне цене, изгубила је 76 центи или 1,1 посто, и сишла на 66,86 долара за барел у Лондону.

Инвеститори често купују злато када су забринути због нестабилности на тржишту, али сада то не раде. Злато је пало за 7,0 долара, или 0,5 одсто, на 1.329,50 долара за унцу, а сребро је опало за 9,0 центи, или 0,5 посто, на 16,58 долара за унцу.

Међу највец́им губитницима у уторак био је токијски индекс "Никкеи 225" који је завршио на 4,7 одсто мање. "Ханг Сенг" из Хонг Конга склизнуо је за 5,1 одсто, а јужнокорејски "Коспи" за 1,5.

У Европи је немачки ДАКС пао за 2,3 одсто, а "ЦАЦ 40" у Француској је изгубио 2,3 одсто. Британски индекс "ФТСЕ 100" пао је 2,6 одсто.

У трговини робом, цена бакра је опала за 3,0 цента, на 3,19 долара по килограму.

Долар је пао са 109,70 јена на 109,33 јена. Евро је пао са 1,2399 долара на 1,2392 долара.

У понедељак, "Дау" је завршио 4,6 одсто ниже, док је "С&амп;П 500" потонуо за 4,1 одсто. Посљедњи претходни пад те величине бо је августа 2011. године, када је инвеститоре узнемирила европска дужничка криза и блокада плафона дуга у Вашингтону, што је довело до смањења кредитног рејтинга САД.

(Бета, 06.02.2018)