Фертуд: У дворцу породице Естерхази
Данас 14.02.2018 | Пише: Урош Ћемаловић
Дописница Ако пријатељима – па чак и онима међу њима који вас прилично дуго познају – кажете да на пут од хиљаду километара крећете аутомобилом, углавном ће вас благо сажаљиво погледати и рећи „па, је ли баш морате?“, а када им одговорите да не морате и да чак постоји пристојно брза и релативно јефтина авионска веза, одмахнуће руком и закључити да са вама нешто није у реду.
Тако смо, у инат јакој киши и не баш увек једноставном и за сваку државу потпуно независном систему наплате коришћења ауто-путева, једног септембарског дана кренули у правцу пољског Вроцлава, кроз Мађарску, Словачку и Чешку. Готово целокупан пут води кроз територију која је некад припадала блаженопочившој Аустроугарској, па је радно – у част Роберту Музилу и Мирославу Крлежи, тим њеним ненадмашним хроничарима и мртвозорницима – била названа
