Fertud: U dvorcu porodice Esterhazi
Danas 14.02.2018 | Piše: Uroš Ćemalović
Dopisnica Ako prijateljima – pa čak i onima među njima koji vas prilično dugo poznaju – kažete da na put od hiljadu kilometara krećete automobilom, uglavnom će vas blago sažaljivo pogledati i reći „pa, je li baš morate?“, a kada im odgovorite da ne morate i da čak postoji pristojno brza i relativno jeftina avionska veza, odmahnuće rukom i zaključiti da sa vama nešto nije u redu.
Tako smo, u inat jakoj kiši i ne baš uvek jednostavnom i za svaku državu potpuno nezavisnom sistemu naplate korišćenja auto-puteva, jednog septembarskog dana krenuli u pravcu poljskog Vroclava, kroz Mađarsku, Slovačku i Češku. Gotovo celokupan put vodi kroz teritoriju koja je nekad pripadala blaženopočivšoj Austrougarskoj, pa je radno – u čast Robertu Muzilu i Miroslavu Krleži, tim njenim nenadmašnim hroničarima i mrtvozornicima – bila nazvana
