Мемоари последњег краља Југославије (6): Пуч без капи крви
Вести онлине 24.02.2018 | М. Ђорђевић - Вести
Оног дана када је (Тројни) пакт потписан, 25. марта, одлучено је да се побуна дигне 27. марта у 2.20 ујутру, и да је изведу копнена војска и ваздухопловци из гарнизона у Београду и Земуну... После дуге и жучне расправе, међу главним представницима свих партија, изабрана је нова влада са генералом (Душаном) Симовићем као председником. Ја сам проглашен за владара, док је кнез Павле лишен намесничких права и одлучено је да га по повратку у Београд замоли да напусти земљу...
Међутим, нова влада неко време није могла да дође до мене, јер сам био изолован у двору, па је глас који је прочитао ту прокламацију у моје име преко Радио Београда тог истог дана, а који је чуо југословенски народ - са изненађењем и ја - био глас младог официра који ме је подражавао. Моје лично искуство са превратом почело је 27. марта у шест ујутру када је мој собар Раденко ушао у собу, снажно ме продрмао и пробудио ме... Брзо сам обукао
