Заблуде о моћи науке
Данас 25.02.2018 | Пише: Предраг Слијепчевић
Иако се коријени науке могу смјестити у 6. вијек п.н.е. и учење првих грчких филозофа, временска тачка на којој се грчка рационална мисао кристалисала у практичне промјене нашег свијета отприлике је прелаз из 17. у 18. вијек.
Са кључним играчима на обје стране ове вододјелнице: Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн, Лајбниц, Хук, Бернули, Линеј, Лавоазје и други. Пошто је релативна незрелост науке у контексту цјелокупног људског историјског искуства непобитна, поставља се питање да ли је наука имала довољно времена да сазри као наша безупитна алатка за разумијевање и мијењање свијета. Овдје морам да цитирам једног од мојих интелектуалних истомишљеника, физичара и
