Дуда Алапача: Џепно издање, меки повез

Касно је. Улазим у кућу попут лопова. Шпалир малих пораза чека ме у још у предсобљу. Крива сам, јесам, цео дан ме нема. И нисам купила хлеб. И нисам укључила машину. И нисам променила постељину. Нисам је водила на санкање, а обећала сам. Нисам опрала његову јакну. Нисам однела чизме код обућара. Нисам скувала ручак. Ни супу чак. Толико тога данас нисам да ме је страх и да набрајам. Где је Беба, питам га. Спава, каже. Зар већ..? Пише: Дуда