Ćutanje

U prvom danu ćutnje o svemu što ima veze sa 4. martom, pratim svoj jutarnji ritual. Odlazim na kafu uz prazne novine u mirijevski Maksi, trudim se da mi niko ne dosađuje i da ništa ne govorim. Poštujem ćutanje kao besmisleni demokratski imperativ, pre svega da ne bih uticao na volju dela glasačkog tela koje mi je u vidokrugu. Policajca Stankovića u ranoj penziji (imao je neke kontuzije, ništa benigno), ne mogu da izbegnem. „Jesi li video