Ћутање
Пешчаник 03.03.2018 | Љубодраг Стојадиновић
У првом дану ћутње о свему што има везе са 4. мартом, пратим свој јутарњи ритуал. Одлазим на кафу уз празне новине у миријевски Макси, трудим се да ми нико не досађује и да ништа не говорим. Поштујем ћутање као бесмислени демократски императив, пре свега да не бих утицао на вољу дела гласачког тела које ми је у видокругу. Полицајца Станковића у раној пензији (имао је неке контузије, ништа бенигно), не могу да избегнем. „Јеси ли видео
