У Напуљу се умире и од лепоте и од ружноће
Недељник 10.03.2018 | Пише Жељко Пантелић, дописник
Напуљ је у ствари један велики оксиморон. Град контраста у којем се преплићу најлепше и најружније стране Италије. Напуљ је град аристократије, или барем онога што је од ње остало, и отмених квартова, али и престоница каморе и галаксије банди које опседају приградска насеља, Скампију, Саниту и Секондиљано, и силазе до самог центра града кроз чувену Шпанску четврт
Израз "Види Напуљ и умри" приписује се Волфгангу Гетеу који је посетио град подно Везува 1787. године. Отац модерне немачке књижевности, велики заљубљеник у лепоте Апенинског полуострва, можда и није употребио ту кованицу али је свакако у својим списима оставио довољно доказа о својој очараности Напуљем, његовим лепотама, мирисима, укусима, људима. Нажалост, у данашњем Напуљу се не умире само од лепоте и нису баш све "предрасуде" и
