Члан 133
Данас 13.03.2018 | Пише: Зоран Павић
Млађи читаоци за то вероватно нису ни чули.
У питању су касне осамдесете, прошлог века наравно, кад су попустиле стеге једнопартијског једноумља. У наслову поменути члан директно је санкционисао јавно изречено мишљење, дакле слободу говора. Била је то искључиво идеолошка одредница, штитила је став и линију партије као свето писмо, због изговорених или написаних речи могло се и робијати. И онда је углавном млађи и слободоумнији свет ушао у неку врсту кампање против вербалног деликта
