Arhiva » Vesti » RTV 13.03.2018

Država finansira ediciju "Srpska književnost o Velikom ratu"

BEOGRAD - U Ministarstvu kulture i informisanja potpisan je ugovor o sufinansiranju izdavanja edicije "Srpska književnost o Velikom ratu", između Pokrajinske vlade, Ministarstva kulture i informisanja i Javnog preduzeća "Službeni glasnik".

RTV utorak, 13. mart 2018.  |  RTV
RTV: Država finansira ediciju "Srpska književnost o Velikom ratu"

Ugovor su potpisali Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i direktor izdavaštva JP "Službenog glasnika" Petar Arbutina.

Edicija se izdaje povodom obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata, kao i stogodišnjice od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.

"Ovaj projekat je deo zajedničkih napora da osvetlimo jedno vreme i istoriju Srba u AP Vojvodini, kao i viševekovni kontinuitet da osvojimo slobodu. Onu slobodu koja je krunisana odlukama Velike narodne skupštine 25. novembra 1918. godine, kada su se vojvođanske oblasti prisajedinile Kraljevini Srbiji. Imamo puno razloga da radimo, kako bismo osvetlili te stranice naše istorije", rekao je Mirović.

Mirović, koji je i predsednik Odbora za obeležavanje stogodišnjici prisjedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, naglasio je da je edicija deo državnog projekta obeležavanja tog jubileja i dodao da su pripremili niz programa. On je najavio snimanje filma i televizijske serije, otvaranje Muzeja prisjedinjenja u okviru Muzeja Vojvodine i čitav niz manifestacija sa lokalnim samoupravama u Vojvodini.

Ministar kulture i informisanje Vladan Vukosavljević rekao je da je izdavanje ove Edicije prilika da se setimo naše istorije i velikog stradanja, kako bismo iz nje nešto naučili.

Veći deo tiraža edicije namenjen je bibliotekama, kao i kulturnim i obrazovnim ustanovama, rekao je direktor izdavaštva Petar Arbutina.

Edicija "Srpska književnost o Velikom ratu" za Sajam knjiga

Predviđeno je da u okviru edicije budu objavljene knjige "Ratni drugovi" Stanislava Vinavera, "Izbor poezije o Velikom ratu", "Pripovetke i dokumentarna proza sa tematikom Velikog rata", "Dnevnik o Čarnojeviću" Miloša Crnjanskog, "Krila" Stanislava Krakova, "Crvene magle" Dragiše Vasića, "Pokošeno polje" Branimira Ćosića.

U ediciji će se naći i naslovi "Devetsto petnaesta, tragedija jednog naroda" Branislava Nušića, "Srpska trilogija" Stevana Jakovljevića (sveske 1-3), "Dan šesti" Rastka Petrovića, "Vreme smrti" Dobrice Ćosića (sveske 1-4), "Knjiga o Milutinu" Danka Popovića, "Sveti Georgije ubiva aždahu" Dušana Kovačevića i "Veliki rat" Aleksandra Gatalice.

Vukosavljević je kazao da će taj spisak možda biti dopunjen i da će budžet biti između devet i 10 miliona dinara, s tim što će Ministarstvo kulture učestvovati sa 50 posto, Vlada Vojvodine sa 30 posto, a "Glasnik" sa 20 posto.

On je rekao da će veći deo tiraža biti otkupljen za biblioteke i da je ideja da se kroz ilustracije i na koricama knjiga prikažu dela velikih srpskih slikara koji su stradali u Prvom svetskom ratu.

Arbutina, koji je i član redakcijskog odbora zaduženog za ediciju, rekao da će ona biti objavljena za Beogradski sajam knjiga i plasirana kao komplet knjiga.

Ministar Vukosavljević je podsetio da je Prvi svetski rat bio najtragičniji događaj u istoriji srpskog naroda do tog trenutka i da su velike žrtve pale na oltar ideje o slobodi, te da je Veliki rat predstavljao tektonski događaj od koga se kao nacija još uvek nismo oporavili.

"Svirepi zakoni istorije i interesi velikih sila doveli su do toga da se mali narod sa svojim nevelikim snagama, ali sa jakim moralom, nađe u najužasnijem vrtlogu. Još uvek se nije slegla prašina oko toga da li je Srbija dobitnik ili gubitnik u tom ratu, ali taj događaj je ostavio snažan refleks u književnosti, umetnosti i kulturi", rekao je on i dodao da su pokušali ovom edicijom da naprave pregled kakav je refleks ostao u srpskoj književnosti nakon Velikog rata.

Arbutina je rekao da redakcijski odbor pred sobom ima muku kako da nasleđe Velikog rata u književnosti stavi u 10 knjiga i sačuva autentičnu, integralnu sliku sa odgovornošću prema nasleđu.

"Napoleon Bonaparta kaže da je istorija sled događaja oko kojih smo se mi napokon dogovorili. Mi se još uvek nismo izdogovarali o svemu i ova edicija ide ka jednoj autentičnijoj i istinitijoj slici", istakao je Arbutina.

On je dodao da je cilj da se to vreme rekonstruiše kroz romane, pesme, drame, pripovetke koji će pokazati veličinu pobede i stradanja jednog naroda.


Objavljeno na sajtu rtv.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari


©2018 Netmark d.o.o.