С руба позорнице
Данас 19.03.2018 | Пише: Давид Гросман

Тишина. Нико се не помера. Пролази један минут, затим други.
Менаџер погледа десно, лево, прочисти грло, пљесне се по крупним бутинама, усправи се и почиње да слаже столице. Људи устају и тихо одлазе, не гледајући једни у друге. Понека жена му нежно климне главом. Његово лице је угашено. Висока жена са сребрном косом приђе позорници и сагне главу пред њим. Када прође поред мене, стави пресавијену поруку на мој сто. Запажам боре од смеха око њених сузних очију. Онда нас је остало само троје. Мала