Јањић: Догађаји на северу Косова личе на контролисани сукоб
Оснивач Форума за етничке односе Душан Јањић оценио је данас да последња догађаји на северу Косова личе на "контролисани" сукоб Београда и Приштине око доказивања права и показивања моћи да се контролише територија.
Представљајући четврти извештај о мониторингу "унутрашњег дијалога" о Косову за период од 16. фебруара до 15. марта, Јањић је казао да је Приштина начином хапшења директора Канцеларије Владе Србије за Косово Марка Ђурића хтела да поручи да има моћ за контролу територије.
"Тако је почињало и деведесетих година у Книну и другим градовима Хрватске и БиХ. Исти је рукопис, без обзира да ли иза њега стоје домаће или стране службе", казао је Јањић на скупу у београдском Медија центру.
По његовим речима, минимум онога што власт у Приштини мора да уради поводом хапшења Марка Ђурића, јесте да казни оне припаднике полиције који су током интервенције у Косовској Митровици прекршили овлашћења.
"Дан пре него што је ухапшен Марко Ђурић, у Берлину (односно у Немачкој) је ухапшен (смењени председник Каталоније) Карлес Пућдемон. Ту се видело шта је Европа, а где смо ми сада", казао је Јањић.
Коментаришући долазак високе представнице ЕУ Федерике Могерини у Београд одмах после хапшења Ђурића, Јањић је казао да ту посету сматра "наставком дијалога".
"Могерини је дошла на праву адресу. Она је најодговорнија за наставак дијалога и добро је што је остварен директни контакт", казао је Јањић.
Уз оцену да је питање наставка дијалога Београда и Приштине отворено, Јањић је додао да "не ваља" садашња методологија дијалога.
"Технички дијалог као механизам не ваља, наметнула га је ЕУ и он гњави цео процес већ пет година. Време је наметнуло да нема смисла ићи у нову фазу дијалога док се претходно преузете обавезе из Бриселског споразуму не спроведу", рекао је Јањић.
Говорећи о општим одликама "унутрашњег дијалога" о Косову, од 16. фебруара до 15. марта, Јањић је казао да је његова институционализована форма стигла на Ксово, да је тема Косова била потиснута у други план пред изборе у Београду, да је повећан интерес за тему примене Бриселског споразума, и да је повећано изјашњавање за и против идеје о разграничењу Срба и Албанаца.
"Сада имамо ситуацију двоструке једностраности, где је Приштина једнострано прогласила независност, а Срби најављују да ће једнострано формирати ЗСО. Питање је да ли је Београд изабрао прави моменат за активирање ЗСО као 'црвене линије' коју неће прећи, односно да ли се ради о активирању 'плана Б' који подразумева да се бар за север Косова добије територијална аутономија", навео је Јањић.
Представљајући извештај о реаговању јавног мњења на друштвеним мрежама на хапшење Ђурића, Татјана Веховец из Центра за нове медије "Либер" казала је да 83 одсто грађана сматра да је хапшење "обмана, режија или договор", док 39 одсто сматра да је то доказ да Косово није део Србије.
Истраживање је показало и да је 20 одсто грађана у коментарима на друштвеним мрежама позивало на рат, при чему је 17 одсто исказало личну дистанцу - у смислу да би требало послати војску или полицију на Косово, док је три одсто изразило спремност да лично узме оружје и крене у рат.
Забележен је и раст антизападног и проруског расположења док је подршку Влади Србије, емпатију према Ђурићу и поверење у председника Србије Александра Вучића исказао само један одсто грађана из овог узорка.
(Бета, 30.03.2018)
