Прича о женском фудбалу кроз 10 музејских експоната

Пре сто година, женски тимови играли су утакмице пред бројном публиком и зарађивали су велики новац. Онда их је енглески Фудбалски савез протерао са својих терена. Ово је прича о успону и паду женског фудбала, испричана кроз десет експоната из британског Националног фудбалског музеја.

&qуот;Услед жалби које су упућене на чињеницу да жене играју фудбал, Савет Фудбалског савеза осећа се обавезним да искаже мишљење да је фудбалска игра неприкладна за жене и да их не би требало охрабривати да је играју. Жалбе су се тицале и услова под којима су неки од ових мечева заказани и играни, као и рачуна за коришћење терена.&qуот;

Овим речима, Фудбалски савез Енглеске одлучио је да забрани женама да играју фудбал на теренима под његовом ингеренцијом. Таква одлука угушила је и пословни успех ове игре, а последице су остале 50 година. У осталим земљама, изрицане су директне забране.

Џин Вилијамс, професорка науке о спорту на Универзитету Вулверхемптон, показује нам предмете који описују историју и борбу женског фудбала.

1. Магазин &qуот;Скеч&qуот; објавио је 1895. године фотографију Нети Ханибол &qуот;у фудбалском костиму&qуот;

&qуот;Године 1863. основан је Фудбалски савез Енглеске, а фудбал је добио савремени облик. Прве женске утакмице за које знамо игране су 1881. године. Били су то мечеви професионалних тимова, пред пуним трибинама и са великим приходима. Претпоставља се да су их организовали локални бизнисмени. Али, мечеви 1881. и 1882. године нису дуго потрајали.

Нети Ханибол била је секретар и капитен првог Британског женског фудбалског клуба, основаног 1894. године. Припадала је средњој класи, а председница клуба Лејди Флоренс Дикси вишој класи, али није играла фудбал.

Први пут у историји, жене су организовале играње женског фудбала. Прва утакмица играна је у Крауч Енду 1895. године пред 10 хиљада гледалаца и сигурно је оставила добар утисак. Током наредних година, уследиле су стотине утакмица - женски фудбал играо се широм Британије.&qуот;

2. Кутија &qуот;Витис&qуот; житарица из 1990. године са сликом америчке фудбалерке Мишел Акерс

&qуот;Она је на Светском првенству за жене 1991. године освојила &qуот;златну копачку&qуот;. Била је прва светски позната женска фудбалска звезда, посебно популарна у САД. Отворила је врата за Мију Хам и Хоуп Соло, упркос томе што је њен успех био ограничен чињеницом да је патила од синдрома хроничне исцрпљености. Због тога, постигла је и много више.

Прича о паковању &qуот;Витис&qуот; житарица је да је она успела да превазиђе све тешкоће и да је ништа не може спутати. На све то указује паковае житарица које су произвођачи назвали &qуот;Доручак за шампиона&qуот;.

Све то био је један од првих маркетиншких потеза током деведесетих, у време када је ФИФА коначно одлучла да се активније укључи у женски фудбал, иакоје надлежност преузела 1971. године, али није учинила много да га промовише.&qуот;

3. Програми за женске фудбалске мечеве педесетих година 20. века

&qуот;Суштина забране коју је изрекао Фудбалски савез је да не забрањује фудбал у потпуности, већ га само протерује са игралишта под његовом надлжношћу. Пре забране, женски фудбал је био спектакл за публику, а улазнице можете да наплаћујете ако играте на правим, ограђеним стадионима.

Након забране, женски фудбал је протеран на друга игралишта, попут терена за рагби, крикет и других. Ови програми говоре да су се утакмице играле на Спидвеј стадиону у Белвију, у Манчестеру и на спортском терену на острву Ман.

Фудбалски савез извршио је притисак и на остале спортске савезе да не дозволе играње женског фудбала на њиховим теренима што је уништило пословни модел игре. Такође, то је допринело и стварању мита да женски фудбал никад није био комерцијалан и занмиљив гледаоцима. Игра се још опоравља од последица забране.&qуот;

4. Лутке-фудбалерке Кристи и Барбика

&qуот;Пред Светско првенство за жене 1999. године, лутке је у продају пустила фабрика &qуот;Мател&qуот;. На позицији голмана била је Брајана Скари.&qуот; Скаријева је, иначе, прва голманка и прва такмнопута жена која је изабрана у америчку Националну фудбалску Кућу славних.

&qуот;Шира слика показује да је америчко тржиште постало свесно питања нације и расе. Промоција лутака била је максимално разнолика.

Јасно је да је већ постојало развијено тржиште за брендове Барбика и Кристи лутака, али је велики прпоизвођач препознао да постоји могућност да заради у овој све популарнијој области пред Светско првенство 1999. године.&qуот;

5. Дрес у коме је Ениола Алуко дебитовала на утакмици Енглеске и Холандије 2004. године

&qуот;Пословни значај лежи у чињеници да је дрес направила велика компанија &qуот;Умбро&qуот;. Кроз историју, спортске марке нису развиле тржиште женских фудбалских дресова на начин како су то урадиле у другим женским спортовима, посебно у онима где се цени мода, попут тениса и голфа.

Тек недавно су спортске марке лансирале крој дресова за жене, или копачке дизајниране за женско стопало. Ипак, док је ова област у женској спортској опреми напредовала, занимљиво је да рекламе спонзора на дресовима нису толико атрактивне као код мушкараца.

Постоји пуно потенцијала да брендови попут козметичких компанија спонзоришу женске фудбалске тимове, али марке попут &qуот;Нивее&qуот; радије склопе договор са мушким тимом Ливерпула.&qуот;

6. Улазница за Светско првенство за жене 1991. године са логом спонзора

&qуот;Ова улазница, са логом спонзора &qуот;Ем-Енд-Ем&qуот;, показује да је један велики амерички кондиторски бред одлучио да искористи снагу женског фудбала да би освојио ново тржиште попут кинеског. Турнир се играо за &qуот;Трофеј Ем-Енд-Ем&qуот;. Истовремено, Кина је покушавала да оствари економске везе са Западом.

На првом шампионату 1991. године било је седам спонзора, а ФИФА је такмичење намерно назвала &qуот;светски шампионат&qуот;, а не Светско првенство. ФИФА је желала да продре у Кину, а Кина је желела да се придружи фудбалској породици, тако да је овај пробни догађај био конципиран на ниском нивоу.

Такмичење је било успешно и са спортске и са медијске стране, ТВ права продата су телевизијама широм света, па је свет обишла слика пуних стадиона на женским утакмицама.&qуот;

7. Лопта и копачке какве је двадесетих и тридесетих година прошлог века носила Лили Пар

&qуот;Лили Пар била је звезда женског фудбалског тима Дик Кер из Престона. Почела је да игра за тим са 14 година, а у клубу је остала наредних 20 година. Постоје различити записи о томе да је Лили добијала &qуот;надокнаду за одузето време&qуот;, односно финансијску компензацију за аматерске играчице за време које нису провели на својим радним местима док су играли фудбал. Ове даме су радиле као медицинске сестре, раднице у производњи оружја, итд.

Ове накнаде, уз зараду на послу медицинске сестре, омогућили су Лили да постане прва особа у својој породици која је купила кућу. Све ово очигледно је утицало на забрану из 1921. године јер је Фудбалски савез одлучио да се превише новца троши на плаћање играчица. Требало је да буду у статусу аматерки, али договори о новцу су то знатно изменили.

Копачке и лопта су из њеног времена. Играла је најпре као лево крило, потом се вратила у одбрану, да би каријеру завршила на голу.&qуот;

8. Плакат за незванично Светско првенство за жене 1970. године

&qуот;Током 70-тих година 20. века, одиграна су два незванична Светска првенства за жене - једно у Италији 1970. године, а једно у Мексику годину дана касније. Иза оба су стајали локални пословни интереси, а играни су на највећим фудбалским стадионима.

У Мексику су се трудили да такмичење надовежу на Светско првенство за мушкарце одржано годину дана раније. Тиме би се могла објаснити комерцијализација женског такмичења: прављени су привесци за кључеве, значке, програми и остали сувенири, а локална штампа детаљно је пратила такмичење. Финале је играно на стадиону &qуот;Ацтека&qуот; пред 110000 гледалаца.

Спознор такмичења у Италији био је италијански бренд &qуот;Мартини &амп; Роси&qуот;, а финале је играно на &qуот;Комунале&qуот; стадиону у Торину, пред 40000 гледалаца.&qуот;

У оба финала, Данска је победила земље - домаћине.

9. Разгледница ЖФК Дик Кер (1920-те године)

&qуот;Дик Кер је желео да се прослави као најбољи клуб на свету, али је исто тако желео и да настави успешан низ локалног мушког тима и традицију Прауд Престона. Имали су одане навијаче који су плаћали улазнице и финансијски их помагали, чак и у првим покушајима играња мечева под рефлекторима.

Највећи део публике на њиховим мечевима чинили су локални припадници радничке класе. Иако ми о себи мислимо да смо напредни у схватању женског фудбала, заправо су ови мушкарци били ти који су из викенда у викенд подржавали тим.

Ова разгледница с комерцијалном наменом доказ је &qуот;маркетинга амбијента&qуот; из ког се види како је клупска слава ширена и изван града у коме играју, према много широј публици. Кратки филмови и новински чланци такође су допринели ширењу славе.&qуот;

10. Статуа фудбалерке у арт деко стилу

&qуот;Пошто је женски фудбал одувек представљао модерност, подржавао женску снагу и, у својим почецима, игран искључиво због великих зарада, његово шире представљање је увек било културолошки значајно.

Деценијама су око фудбалске игре настајали артефакти, колекције, статуе, сувенири. Ова статуа симбол је стилизоване фудбалерке коју би људи могли имати у својим кућама. Настала је 20-тих година 20. века.

Постоје и многе сличне фигуре инспирисане женским боксом и атлетиком, додатно улепшане у арт деко стилу.&qуот;

(ББЦ Невс, 04.02.2018)