Општа уредба о заштити података (не) доноси нова права грађанима Србије
Нејасно је како ће се променити правила игре када је заштита података о личности у Србији у питању.
Док траје одбројавање до 25. маја и ступања на снагу Опште уредба о заштити података о личности, још је нејасно како ће се променити правила игре када је заштита података о личности грађана Србије у питању.
Јована Иконић има 23 године. Три пута недељно трчи и сваки тренинг бележи користећи апликацију за трчање. После скоро сваког тренинига, објави фотографију на Инстаграму, као и „стори&qуот; на коме се тачно види колико је претрчала и којим путем.
Од 25. маја, ако би пожелела да промени апликацију коју користи за мерење претрчаних километара, Јована би могла од оне коју је до тада користила да затражи да јој достави све податке које је о њој до тада прикупила. Тако би могла да их проследи другој платформи ако би то желела и настави са трчањем.
Али, Јована не живи у Европској Унији и питање је да ли ће и колико брзо моћи да оствари ово право.
Која нова права доноси Општа уредба?
Општа уредба омогућава грађанима Европске уније да заштите своје податке. Уредба је проширила постојећа и додала нова права.
Једна од најзначајних новина је подела свих организација и установа које долазе у додир са подацима о личности на оне који рукују подацима и оне који их обрађују.
Банке, болнице, државне установе, компаније кредитиних картица и друге приватне компаније којима поверавамо име и презиме, матични број и сличне податке о личности су руковаоци подацима. Они одлучују које податке и како обрађују.
Ту су и обрађивачи који користе личне податке по налогу руковалаца.
Сви они сада ће морати да играју по правилима које поставља Општа уредба:
•Транспарентност - Који се подаци о мени прикупљају?
•Увид - Да ли прикупљате податке о мени и шта имате до сада?
•Исправност - Желим исправку.
•Преносивост - Желим назад податке које сам поделио
•Брисање - Желим брисање одређеног податка
Како ће се нова права примењивати у Србији?
На међународној конференцији о заштити података о личности одржаној у Београду на којој се говорило о значају Опште уредбе, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић упозорио је да Србија неспремно дочекује нову регулативу Европске уније.
Домаћи Нацрт закон о заштити података о личности, који је критиковао и сам повереник, а на чију су неефикасност упозорили и стручњаци, заправо је усклађен са Општом уредбом.
У чему је онда проблем?
„Општа уредба треба да се примени на 28 различитих правних система земаља ЕУ. Као таква, она говори која су правила, али нам не каже како их треба примењивати&qуот;, каже Невена Ружић из кабинета Повереника.
Фејсбук скандал: ко све прати ваше податке на интернету
Како је Кембриџ аналитика користила податке
Проблем са домаћим законом је, каже, у томе што је Општа уредба „преписана&qуот;, без размишљања о томе како правила применити у правном систему Србије.
Један од примера је проблем са матичним бројевима грађана.
„Било би добро да се у домаћем закону каже да није дозвољено објављивање на интернету. Агенција за привредне регистре је препуна јединствених матичних бројева&qуот;, каже Ружић.
Да ће примена новог Закона о заштити података о личности бити проблем, слаже се и Ђорђе Кривокапић из Шер фондације.
„Примена закона ће бити проблем је се нико није бавио применом, већ превођењем&qуот;, каже.
Да ли се онда ишта мења у Србији?
„Добићемо права пред оним компанијама које су обавезане Општом уредбом&qуот;, каже Кривокапић.
Информације ће бити приступачније и јасније.
„Руковалац ће сада морати да ти јасно назначи шта од података обрађује, како их обрађује и ко су треће стране којима су подаци доступни&qуот;, каже Ђорђе.
Компаније на које се односи Општа уредба мораће да уведу механизме који ће дозвољавати корисницима да провере које сагласности за обраду података су дали.
„То би требало да изгледа тако да напор који ћемо уложити да добијемо информацију о томе какве сагласности смо дали, буде једнак напору који нам је био потребан да једним кликом дамо сагласност&qуот;, каже Кривокапић.
Позната пресуда Суда правде ЕУ у случају Гугл против Шпаније омогућила је да се право на заборав (брисање података) примењује на све грађане Европске уније када је Гугл у питању, иако се компанија не налази у Европи.
Да ли ћемо исто право уживати и у Србији, као и било које од права које уводи Општа уредба, још увек је нејасно.
„Не постоји никакво тврдо уверење да ће Гугл препознати наш закон и уопште било шта везано за нашу државу, осим ако то не буде у контексту шире примене Опште уредбе чија ће права можи да уживају и грађани ван ЕУ&qуот;, каже.
Инстаграм друштвена мрежа број један међу децом
Какве везе Марк Закерберг има са нама?
Сведочење власника Фејсбука Марка Закерберга пред америчким Сенатом отворило је и питање регулативе и показало заинтересованост америчких регулатора за правила попут Опште уредбе.
Када би Фејсбук применио Општу уредбу, нова правила би се односила на све кориснике.
„Марк Закерберг је у сведочењу изјавио да је Европа урадила одличан посао и да је Фејсбук спреман да поштује и подржавају сличан пропис&qуот;, каже Кривокапић.
Општа уредба, или њој слична америчка верзија, тада би се односила и на Инстаграм и остале платформе које компанија Фејсбук поседује.
„То значи да би утицај Опште уредбе могао да буде много већи него што смо очекивали&qуот;.
(ББЦ Невс, 04.18.2018)
