Хорор у којем језу улива звук

Права повијест звучног филма почела је звуком који је служио да побуди језу. Тај звук био је звук звиждања серијског убојице у трилеру “М” (1931) Фритза Ланга. У Ланговом филму, убојица којем не знамо лице звижди мелодију Едварда Гриега, а с тим звиждањем филм је први пут научио који је хорорски потенцијал звука. Од тада надаље, звук је дио основног алата хорора, а тај звук могу бити лепет, шкрипа и цвилеж, као и синкопирана атонална глазба.