Duda Alapača: Još samo nedelju, dve, maksimum tri

Porodila se moja Neda skoro. Beba još mrva mala, slabo spava, nikako da uhvate ritam. A rodbina, dao bog, požurila da vidi dete, pa ni tu nemaju mira. Ona, s podočnjacima do zemlje. Kako zatvori oči, malena se probudi. Jedva čekam da prođu grčevi pa da se naspavam, kaže mi. Ćutim. Neda traži potvrdu. Kad prođu grčevi, naspavaću se, je l’ da…? Piše: Duda Alapača Nećeš, mislim se. Što si spavala – spavala si. Nikad se više nećeš naspavati. Mi smo,