Дуда Алапача: Још само недељу, две, максимум три

Породила се моја Неда скоро. Беба још мрва мала, слабо спава, никако да ухвате ритам. А родбина, дао бог, пожурила да види дете, па ни ту немају мира. Она, с подочњацима до земље. Како затвори очи, малена се пробуди. Једва чекам да прођу грчеви па да се наспавам, каже ми. Ћутим. Неда тражи потврду. Кад прођу грчеви, наспаваћу се, је л’ да…? Пише: Дуда Алапача Нећеш, мислим се. Што си спавала – спавала си. Никад се више нећеш наспавати. Ми смо,