Радници нездовољни, не протестују јер су изгубили поверење у синдикат

Радници у Србији имају много разлога за незадовољство и протест али су незаинтересовани јер су домети и резултати ранијих протеста мали, а изгубили су и поверење у синдикат, сматрају представници радничких организација.

Председник Уједињених гранских синдиката (УГС) "Независност" Зоран Стојиљковић рекао је за Бету да радници са просечном платом од 400 евра и пензионери са просечним пензијама од око 300 евра немају довољно ни за "редуковану" потрошачкиу корпу и да разлога за незадовољство има и превише.

"Око две трећине људи у Србији живи на граници преживљавања, а једна четвртина је у зони сиромаштва, што значи да разлога за незадовољство има много, али је све мање солидарности међу радницима, а ефекти и домети ранијих протеста синдиката су слаби", рекао је Стојиљковић.

Додао је да су радници изгубили поверење у синдикат и да сматрају да није јединствен и нема довољно моћи.

Он је рекао да су протести неуспешни и зато што Влада Србије углавном после штрајка стане на страну руководства компаније, као у случају протеста радника у крагујевачком Фијату.

"Том протесту је премијерка Ана Брнабић прикачила 'политичку позаднину', а да никад није доказала да је то тако, иако смо више пута тражили", рекао је Стојиљковић.

Солидарност међу запосленима је, према његовим речима, нестала из страха да не изгубе и "какав-такав посао јер се отказ лако добија".

"Такав је тренд и у Европи, само што је на рубним подручјима, као што је Србија која је преживела ратна разарања, санкције и лошу приватизацију, апатија запослених већа, а енергија за протест мања", рекао је Стојиљковић.

Додао је да је "зазвонило за узбуну" и да се УГС "Независност" сада повезује са свим незадовољним групама грађана.

"Неко мора да носи ватру, умрежавамо се са свима који су незадовољни социјалним стањем у земљи да би створили критичну масу која ће моћи да утиче на доношење одлука власти", рекао је Стојиљковић.

Он је оценио да је разлог за протесте спласнуо и због медијске незаинтерсованости за те теме као и због партијског запошљавања.

"Сваки трећи запослени у Србији је члан Српске напредне странке или његов сателит и у таквим условима је тешко организовати протест", рекао је Стојиљковић.

Председница Асоцијације слободних независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић рекла је да тај синдикат неће учествовати у првомајском протесту радника у Србији који организују УГС "Независност" и Савез самосталних синдиката Србије (СССС) "зато што су та два синдиката довољна сама себи".

"УГС и СССС су заузели бусију и привилегије у Социјално-економском и савету Владе Србије и нема договора да сви синдикати изађу на улицу и протестују заједно. Да ли треба да незадовољство стањем у земљи изражавамо шетњом у две-три колоне?", рекла је Савић.

Она је истакла да нема ништа против једног јаког синдиката који би био у Социјално-економском савету, али да тада не треба да ставља интересе појединачног синдиката изнад општих интереса.

Све док сви синдикати не буду заједно, како је рекла, не могу вратити поверење радника.

Савић је казала да ће и радници у тим условима уместо одласка на пикник 1. маја изабрати протест, не само да би формално обележили празник рада.

Истраживач у Центру за демократију Сарита Брадаш оценила је да има "на претек" разлога за незадовољство запослених због ниских зарада и кршења права, па чак и породиља.

"Министар за рад и запошљавање уместо да се бави унапређењем права радника најављује контролу боловања", рекла је Брадаш.

Разлози за недостатак мотива за протест су, према њеним речима, то што су радници окренути борби за егзистенцију као и то што не постоји фонд за заштиту у случају да због тога остану без посла, што у другим земљама постоји.

"Сви ти разлози спречавају да радници верују да би протести донели неки резултат", рекла је Брадаш.

Синдикати би, како је рекла, требало да безнађе обесправљених радника претворе у љутњу, не у бес, која би их покренула и вратила веру да се протестом могу изборити за своја права.

(Бета, 30.04.2018)