Америчке акције различито завршиле дан, нафта пада по повлачење САД из споразума са Ираном

Највец́и амерички берзански индекси су се у последњем минуту трговања у уторак делимично опоравили од клизања наниже током читавог дана.

Индекси су клизнули наниже, док су инвеститори одмеравали одлуку председника САД Доналда Трампа да се повуче из нуклеарног споразума са Ираном из 2015. године и поново уведе санкције Техерану.

Промену политике коју је у уторак обавио Трамп, трговци су углавном очекивали, те је цена нафте опала за више од два одсто деан пошто је била изнад 70 долара за барел по први пут после виуше од три године.

Здравствена заштита, комуналне услуге и предузец́а за робе широку потрошњу били су међу највец́им губитницима. Банке, технолошке акције и индустријски производи су донели добитке. Компаније енергетског сектора такође имају профит.

Фил Гуарко, специјалиста за глобалне инвестиције из "Џ.П. Морган прајвит бенк" је рекао да је "ово велика вест, али то није нешто што тржиште није било проценило. Сада морамо да видимо какве су реакције".

Индекс "С и П 500" је пао за 0,71 поена, за 0,03 одсто, на 2.671,92., док је претходна два пословна дана добијаона вредности. Индустријски просек "Дау Џоунс" је порастао за 2,89 поена, или 0,01 проценат, на 24.360,21. "Насдак" је порастао за 1,69 поена, или 0,02 процента, на 7.266,90.

После изјаве Трампа, цена нафте је надокнадила део ранијег губитка. Референтна америчка сирова нафта пала је за 1,67 долара, или 2,4 посто, на 69,06 долара по барелу у Њујорку. Неизвесност око тога да ли ц́е се САД повући из споразума с Ираном је у пнедељак подигла цену нафте изнад 7олара први пут од новембра 2014. године.

У уторак је сирова нафта Брент која се корити за утврђивање међународне цене, у Лондону изгубила 1,32 долара или 1,7 одсто, и спустила се на 74,85 долара за барел.

"Све је у очекивањима", рекао је Гуарко. "Тржиште је рачунало на нешто још агресивније. Ипак, ствари су врло неизвесне, и тржишта нафте се може зачас окренути ако буде изгледало да је могућ мпоремећај снбдевања".

Опале су и цене обвезница. Принос на десетогодишње америчке обвезнице порастао је на 2,97 одсто са 2,95 одсто у понедељак.

Долар је пао на 109,02 јена са 109,06 јена у понедељак. Евро је ослабио на 1,1858 долара са 1,1923 долара.

Злато је пало за 40 центи, на 1.313,70 долара за унцу. Сребро је пало за два цента на 16,47 долара за унцу. Бакар је изгубио два цента и спсио се на 3,06 долара за фунту.

Главни индекси у Европи су углавном били нижи. Немачки ДАКС пао је за 0,3 одсто, док је ЦАЦ 40 у Француској изгубио 0,2 одсто. Британски ФТСЕ 100 је остао непромењен.

Берзе у Азији су завршиле различито. Јапански индекс "Никеи 225" је порастао за 0,2 одсто, а хонконшки "Ханг Сенг" порастао 1,4 одсто. Јужнокорејски "Коспи" је добио 0,5 одсто. Акције су порасле у Сингапуру и на Тајвану, али су у Индонезији пале за 1,9 одсто, пошто је њена влада рекла да се економски раст успорио.

(Бета, 09.05.2018)