У Земаљском музеју БиХ отворена изложба Етнографског музеја из Београда

Изложба Етнографског музеја из Београда отворена је данас у Сарајеву, у Земаљском музеју Босне и Херцеговине, објавила су та два музеја.

То је изложба Марине Цветковић и Јелене Тешић Вулетић "Текстил и украшавање у култури Срба КСИКС и прве половине КСКС века".

У Сарајеву су изложене српске текстилне рукотворине и накит из етнографског културног наслеђа, насталог "у сложеним историјским оквирима, етничким процесима и специфичним културним условима", наводи се у саопштењу Етнографског музеју у Београду који чува више од 50.000 етнографски значајних, махом сеоских предмета, већином из КСИКС и прве половине КСКС века.

Земаљски музеју Босне и Херцеговине је на свом сајту (хттп://ввв.земаљскимузеј.ба/бс), где је најава београдске иозложбе главна вест, написао да су "изложени предмети сведочанство вековног знања, искустава, вештина и стваралаштва српског народа".

"Поред изразите вишеслојности етнографског културног наслеђа где доминира словенски, односно српски културни слој, на основу специфичних типолошких карактеристика временом су се издвојиле три културно-географске целине: панонска, динарска и централнобалканска" где су "Срби вековима живели самостално или у етнички мешовитим срединама", пише у тексту.

Изложба указује "на богатство српског етнографског културног наслеђа, истичу се разноврсност и сложеност значења изложених предмета и скреће пажња на изражену ликовну димензију народног стваралаштва".

"Иако је ликовност евидентно присутна и на другим етнографским предметима израђеним од дрвета, керамике, метала и камена, најизраженија је и најинспиративнија управо на текстилним рукотворинама и на накиту", истиче домаћин београдске изложбе, Земаљски музеј у Сарајеву.

Сарајевски музеј даље пише да "народно ликовно стваралаштво обједињује заједничке културне вриједности и естетику, представља колективни израз, док истовремено истиче посебност културног идентитета српског народа" чије се "стваралаштво креће у наслеђеним моделима, задатим оквирима који се преносе са генерације на генерацију" и преображава се "лагано, у дугим временским размацима".

Изложени текстилни предмети и накит су, у свом ширем културном контексту, били носиоци и ознака идентитета: социјалних, родних; означавали су узраст, статус, верску и националну припадност, и имали су и важну улогу у обичајном и социо-комуникацијском животу појединца и заједнице којој су припадали, пише у сарајевском саопштењу.

Тако је, на пример, девојка приликом удаје у нови дом доносила богату спрему која је садржала разноврсне, наменски прављене текстилне рукотворине, а, с друге стране, млада је имала централну улогу у свадбеним обичајима, те је своју свадбену ношњу додатно украшавала брижљиво одабраним накитом и раскошним оглављем.

Управо су ти елементи кићења, наставља&нбсп;Земаљски музеј БИХ, сублимирали различита значења: економска, статусна и заштитна - магијска.

Традиционални накит на београдској изложби у Сарајеву је израђен различитим техникама и од различитих материјала, у распону од најједноставнијих до занатски веома сложених производа, пише у саопштењу Земаљског музеја БиХ поводом изложбе која је почела данас.

(Бета, 10.05.2018)