Aleksina slika s maratona dokazuje da granice mogućeg postoje samo u glavi
Noizz 07.06.2018 | Noizz.rs
Kada imate dete s celebralnom paralizom u Srbiji uglavnom očekujete tužnu životnu priču o odbacivanju drugara i odsustvu institucionalne podrške. Priča o jednom Aleksi je potpuno drugačija, on je polumaratonac i omiljeno dete svog kraja, koji kroz čitav život trči, iako je od rođenja u kolicima.
Kao dečak s celebralnom paralizom on nije u stanju da kontoliše svoje ruke, ali je našao način da pobeđuje u kompjuterskim igrama. Kao dečak s celebralnom paralizom on nije u stanju da hoda, ali je zvanično registrovani polumaratonac, jer je uspeo da kroz cilj Beogradskog maratona prođe za 2 sata i 36 minuta. Čini se da šta god pred Aleksu stavite, ubeđeni da zbog svojih fizičkih prepreka to neće uspeti, on svojom snagom i upornošću uvek uradi.