Савић: Нови споразум са ММФ добродошао јер је претходни санирао српске јавне финансије

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић рекао је данас да је добро што је Србија уговорила нови аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) јер су, захваљујући претходном програму са том међународном финансијском институцијом саниране српске јавне финансије.

Вада Србије постигла је договор да делегацијом ММФ-а о новом аранжману у трајању од 30 месеци који не подразумева финансијску подршку већ је саветодавног карактера и познат је под именом Инструмент за координацију политика (ПЦИ).

"Србија је сада у другој фази споразума са ММФ и ослањаће се на добре савете ММФ, иако не мора, али верујем да хоће јер смо у процесу придруживања ЕУ и морамо усклађивати политике са тим земљама", рекао је Савић.

ММФ ће, како је рекао, и даље инсистирати на исплати плата у јавном сектору према платним разредима јер се ништа годинама није урадило, као и на бољем управљану јавним предузећима и њиховом тржишном пословању.

Та финансијска организација ће, према његовим речима, тражити и да Вада Србије попусти неке од мера штедње као што је смањење пензија и укине се тај закон, што је већ и најављено, а прећутно одобравају и повећање плата и пензија крајем године.

"Мислим да је дискутабилно то што се залажу за смањење пореза и доприноса да би подстакли предузетнички дух и нове инвестиције, а тиме и отварање радних места јер то у Србији није у корелацији, а тада је питање како пунити буџет", рекао је Савић.

Додао је да известан број привредника у Србији не плаћа порез, а један број ни смањење пореза не би мотивисало да даље инвестирају, "као Била Гејтса који иако има, на пример 50 милијарди долара, а размишља како да направи 51 милијарду".

ММФ, према његовим речима, заговара политику самњења оптерећења предузетника и пребацивање терета пуњења буџета на грађане преко пореза на додату вредност (ПДВ) који се плаћа на потрошну, али како је рекао "наши грађани су сиромашни".  

Економиста Драгован Милићевић је рекао да уговорени програм са ММФ-ом није лоше решење за Србију, али од њега не треба имати велика очекивања.

"Нисам поборник сарадње са ММФ-ом јер је та институција монетарни полицијац и држи земљу у екстерној ливидности јер пре свега брине о страним кредиторима", рекао је он агенцији Бета.

Оценио је да Србији новим порграмом са ММФ-ом расте кредибилитет према спољним повериоцима а то доноси и бољи кредитни рејтинг и јефтиње задуживање.

Фисклана дисплина коју тражи ММФ, према његовим речима не омогућава, међутим, привредни раст, а доказ за то је да је Србија за последњих седам-осам година имала стопу раста од 0,8 до 0,9 одсто, што је најмање у региону.

(Бета, 13.06.2018)