Редитељ Борис Лијешевић о Маринку Маџгаљу: Рекао сам му да бира улогу коју жели, али се после пар недеља упокојила та дивна душа
Недељник 18.06.2018 | Пише Димитрије Ђурић
"Играли смо "Пијане" на дан када је сахрањен. И када на пола представе свих 14 глумаца стоје окренути публици и ослушкују шапат Господа, ја знам да је и он ту, на позорници, у тој тишини, и да слуша тај шапат. И чује га боље и јасније него ми који играмо. Смрти нема, реплика је којом се представа завршава. И опет је ту Маринко"
Иако сам Бориса Лијешевића у овом интервјуу пропустио да питам шта му је, за релативно кратко време, прибавило статус важног и значајног редитеља, имам утисак да сам одговор на то непостављено питање, на различите начине, добио на свако које сам му у овом разговору поставио. Рецимо да би то била безрезервна посвећеност којом је приступао уметности и позоришту још као дете, седећи поред мајке, некадашње директорке Град театра у Будви, и помно
