Лажне вести руше самопоуздање деце, твде посланици

Тринаестогдишња Клои је пре неколико недеља поделила лажну причу о наводној смрти њеног омиљеног глумца Силвестера Сталонеа.

„Мислила сам да је прича тачна и поделила сам је како би чланови моје продице видели. Људи су били узнемирени&qуот;, каже.

Када је сазнала истину, да је глумац жив и здрав, Клое каже да се осетила глупо.

„Требало је боље да погледам пре него што сам поделила причу&qуот;, додаје.

Клое није једина, ако је веровати извештају групе посланика британског парламента у коме пише да лажне вести могу да нашкоде „општем стању деце, али и њиховом поверењу у новинарствоо и демократију&qуот;.

Група је прикупила доказе који говоре о томе лажне вести децу чине аксиознијом, шкоде самопоуздању и искривљују њихов поглед на свет.

Инстаграм друштвена мрежа број један међу децом

Србија и антифашизам: Шта деца данас уче

У истраживању је учествовало две хиљаде младих Британаца узраста од осам до шеснаест година којима је показано шест новинаских прича , од чега су две биле лажне. Требало је да открију које су приче лажне.

Само је два процента деце препознало свих шест прича на прави начин.

Пронађен „нестали&qуот; авион

Када је имао 13 година, Мич је на Твитеру видео причу која му се учинила јако занимљивом.

Авион који је нестао је пронађен и сви путници су добро.

Било је и фотографија, па је Мич поделио вест, што је касније урадило и неколико његових пријатеља.

Ускоро је постало јасно да је прича нетачна, фотографија је била стара, а Мич и пријатељи су схватили да су преварени.

Мич сада има 16 година али се и даље сећа да је био узнемирен када је сазнао „да је све лажно и да породице чији су чланови били у авиону ипак нису пронашли вољене&qуот;.

Осећао се глупо и осрамоћено.

Приватне школе: врхунско образовање или плаћене дипломе

Генерација 1999: Чудо од детета, 19 година касније

Главни резултати истраживања:

• Скоро половина деце каже да је забринута да неће моћи да препознају које су приче на друштвени мрежама тачне, а које не
• Скоро трећина деце каже да због лажних вести мање верује у приче које прочита на интеренту

Телевизија је и даље популарнији извор информација.

• Три четвртине деце телевизију гледа и 80 одсто каже да верује оно што чује
• Скоро половина испитане деце слуша радио и 75 одсто кае да верује ономе што чује

Ипак, скоро половина учесника који су сада у средњој школи вести чита на друштвеним мрежама, нарочито на Снепчету, али само једна четвртина њих верује у оно што прочита.

Све ово доприноси култури страха и несигурности, тврди се у овом извештају.

Какве ово везе има с писменошћу?

Овај извештај је открио да деца која имају проблема с писменошћу, најчешће дечаци из сиромашних породица, најчешће нису у стању да препознају лажне вести.

Посланица Луси Пауел, која предводи ову групу, каже да су закључци само нагласили „опасно непознавање писмености која је неопходна деци и младима како би се снашли у дигиталном свету и препознали лажне вести&qуот;.

„Због тога они не могу да препознају шта је лажна вест, а шта чињеница, узнемирују их неистините приче, чиме су идеалан плен за оне који имају задње намере&qуот;, додала је.

Овај извештај садржи и дечију повељу о лажним вестима, која је написана уз уважавање савета деце и младих и којом се захтева право на тачно информисање.

Овим документом се захтева:

• унапређење вештина критичке писмености дискусијом на часовима о текстовима из различитих извора
• побољшање разумевања код деце како се вести праве

Водитељка Маријела Фрострап изјавила је да је извештај „важно подсећање о потреби да млади људи стекну самопоуздање и вештине, које ће им помоћи да се пробију кроз гомилу лажних вести и пропаганде.&qуот;

Учитељи упозоравају да ново градиво може да оптерети школе.

Џеф Бартон, генерални секретар Удружења директора школа и колеџа каже да су се школе поново нашле на „првој линији одбране друштва од проблема који погађа све&qуот;.

Он је додао да се критичка писменост учи кроз предмете као што су енглески, историја и заштита на интернету.

„Волели бисмо да видимо да саме онлајн платформе се баве спречавањем ширење лажних вести.&qуот;

А Ник Брук, заменик генералног секретара Националне асоцијације разредних старешина позвао је да се обезбеди време у курикулуму. за предмете који се не оцењују

„Ми морамо да учимо децу граматици и правопису, али морамо да код њих пробудимо жеђ за знањем, за заволе да читају и да разбију способност критичке писмености која ће им омогућити да доносе одлуке, да могу да разазнају у шта да верују, а шта да игноришу.&qуот;

(ББЦ Невс, 06.22.2018)