Zašto sam uzeo suprugino prezime
Trojica muškaraca o tome zašto razbijaju konvencije uzevši prezimena svojih supruga
Ovih dana mnoge žene zadržavaju svoje prezime kad se udaju, a parovi se sve više odlučuju za dvostruko ili spojeno prezime. Ali muškarci koji uzimaju ženino prezime i dalje su prilično retki. Kirsti Bruer je pričala sa trojicom.
Rori, učitelj u osnovnoj školi iz jugoistočnog Londona, otišao je na letnji raspust 2016. godine kao gospodin Kuk, a za novu školsku godinu vratio se kao gospodin Dirlav. To je izazvalo određenu količinu zbunjenosti u njegovom odeljenju sedmogodišnjaka i osmogodišnjaka. Nekoliko učiteljica je promenilo svoje prezime kad se udalo - ali nikada muškarac.
„Zašto ste promenili prezime u Dirlav?", pitala je jedna devojčica iz odeljenja dok je Rori bio dežurni na odmoru. „Zašto što sam se oženio. Gledaj!", rekao je Rori, pokazujući joj svoju burmu. „Ali zašto?", insistirala je ona.
„Zato što kad se oženiš možeš da izabereš prezime koje želiš. Možeš da zadržiš svoje ili da oboje uzmete isto ili da izaberete neko novo. Ja sam izabrao ženino prezime, Dirlav", objasnio je Rori.
„Stvari koje deca viđaju u školi prihvataju kao normalne - promena mog prezimena bila je dobra prilika da im predstavim nove ideje", kaže Rori, koji je upoznao suprugu Lindu pre četiri godine preko dejting aplikacije Tinder.
Menjanje svog prezimena za Lusino nije bila teška odluka za Rorija. „Nisam bio nešto posebno vezan za prezime Kuk i nije mi bilo bitno na poslu", kaže on. Nije mu bilo teško da on bude taj koji će uvežbavati nov potpis. „Mislio sam da bi bilo lepo da oboje imamo isto prezime, a mislim da je Dirlav bolje."
Lusi, radijska producentkinja, već mu je jasno stavila do znanja da ne namerava da promeni svoje prezime, baš kao i u slučaju sve većeg broja britanskih žena. Ali je očekivala i da Rori zadrži svoje.
„Ispočetka sam mislila da se šali", kaže ona. „Ne bi mi bilo bitno - ima pravo da zadrži svoje, kao što ja imam pravo da zadržim svoje."
Jeste, međutim, osvojio poene kod njenih prijatelja.
„Rekli su da je to zaista osvežavajuće i veoma lepo."
I dok su osmogodišnjaci prihvatili novost o Rorijevom novom prezimenu u hodu, bilo je podsmeha među tridesetogodišnjim muškarcima sa kojima Rori rekreativno igra fudbal. „To je baš čudno", rekao je jedan od njih pogledavši ga ispod oka. „Moderni muškarci", rekao je drugi prevrnuvši očima. Ali to je bilo otprilike to što se tiče kritike i Rori je sve brzo zaboravio.
„Još jedna nejednakost u braku"
U Engleskoj i Velsu, venčani listovi navode samo očeve para koji se venčava. Majke se uopšte ne pominju. Neki aktivisti tvrde da ovi venčani listovi nisu u skladu sa modernim vremenima.
„To je ogroman prst u oko majkama", rekao je poslanik Frenk Fild, član međustranačke grupe na čelu sa Karolinom Spelman, koja je prošle godine predložila zakon da se uvrte imena oba roditelja.
Nakon legalizacije istopolnih brakova 2014. godine, premijer Dejvid Kameron obećao je da će se pozabaviti „još jednom nejednakošću u braku koja se nije promenila od početka vladavine kraljice Viktorije." Poslanici su 2015. i 2016. godine predlagali zakone koji nisu bili izglasani.
Novi predlog zakona imaće drugo predstavljanje narednog meseca.
Ovo, međutim, ume da izazove veći problem. Znam čoveka čiji su roditelji odbili da idu na venčanje kad su saznali da će njihov sin uzeti prezime svoje verenice. Za njih je to bilo neshvatljivo i dokaz da je njihov sin marioneta čvrsto pod kontrolom buduće supruge.
Rejčel Robnet, istraživačica sa Univerziteta u Nevadi, nedavno je anketirala grupu ljudi u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu i otkrila da se muškarac čija žena zadrži svoje prezime često smatra „ženskastim".
„Ljudi su im pridavali negativne konotacije kao što su 'pasivan' i govorili stvari kao što su: 'Očigledno je ona ta koja nosi pantalone u kući'", kaže Robnet. Ali su ljudi navodili i pozitivne opise kao što su „velikodušan" i „brižan".
Žene u vezi su, s druge strane, doživljavane kao manje posvećene, ambiciozne, pune samopouzdanja i snažne.
Majke koje se kaju zbog toga što su rodile decu
Iako su ljudi spremni da popuste kad su u pitanju rodne norme u nekim oblastima - na radnom mestu, na primer - i dalje se čvrsto drže tradicije u romantičnim vezama, primećuje Robnet.
Kako bi ljudi doživeli muškarca koji je uzeo ženino prezime, pitam. „Prilično sam sigurna da bi nalazi koje sam dobila s ovom poslednjom studijom bili još naglašeniji", kaže ona.
Ipak, svi znakovi ukazuju na to da je broj muškaraca koji uzimaju prezime svoje supruge u porastu. Anketa koju je prošle godine sproveo Opinijum na 2.000 britanskih odraslih ljudi za London Mint pokazuje da jedan na svakih 10 milenijumskih muškaraca (uzrasta između 18 i 34 godina) spada u tu kategoriju. (Bilo je nemoguće odrediti koliko je tačno muških ispitanika spadalo u ovu starosnu grupu.)
Čarli Šo, instruktor tibetansko-budističke meditacije, koji je uzeo ženino prezime kad su se venčali prošle godine, kaže da je „smešno" što se i dalje prihvata zdravo za gotovo da žena uzima muževljevo prezime.
„Nije to bio nikakav grandiozni feministički gest, već samo iskazivanje vernosti - iskoristio sam priliku da pokažem da u našem društvu postoji nevidljiva patrijarhalna pristrasnost i seksizam, i da stvari možemo da radimo drugačije."
Sasvim slučajno, to nije bilo prvi put da je to uradio neki muškarac u njegovoj porodici. Čarlijev pradeda bio je Grk i prezivao se Aspiotis - što je nekoga navelo da mu razbije prozor ciglom u ratnom Londonu. Promenio je svoje ime u ženino - Morli - da bi bio manje upadljiv. Čarli nastavlja da koristi prezime Morli u profesionalne svrhe.
Neke mladoženje, pak, iskoriste ovu priliku da se reše roditeljskog prezimena sa bolnim asocijacijama.
„To što nosim njegovo prezime dugo mi je smetalo i nikad se nisam osećao kao da je moje", kaže dvadesetdevetogodišnji Kajo Langloa iz Sao Berndardo do Kampa u Brazilu, koja s ocem ne govori 10 godina.
Kao Lusi Dirlav, Kajova žena Džil, kanadska novinarska, saopštila mu je da namerava da zadrži svoje prezime nakon što su se venčali pre sedam godina, a Kajo je tu priliku iskoristio da zameni svoje prezime Pereira njenim.
„Kad smo se venčali, bila je to sjajna prilika da uzmem Džilino prezime i konačno postanem svoj kao odrasla osoba", kaže Kajo. „Džil je jedna neverovatna žena i njeno ime sa sobom nosi samo pozitivne, dobre konotacije."
'„Jedno za oboje, oboje za svako od nas"
Kajo je veliki obožavatelj Bitlsa i svidela mu se ideja da su Džon Lenon i Joko Ono uzeli prezime jedno drugog kao svoje srednje kad su se venčali.
„Joko je promenila svoje ime zbog mene. Ja sam promenio svoje ime zbog nje. Jedno za oboje, oboje za svakog od nas. Ona nosi prsten. Ja nosim prsten. Zajedno imamo devet slova 'O', što donosi sreću. Deset ne bi bilo srećno", tvrdi se da je Lenon rekao onomad.
Džil kaže da bi mnogi Brazilci smatrali znakom slabosti kad bi se muškarac oglušio o mačo tradiciju svoje zemlje, ali niko od njihovih prijatelja i rođaka nije doveo tu odluku u pitanje.
„Moja muškost nije u mom imenu. Muškost se zasniva na vašem karakteru, poštovanju koje ukazujete drugima i svesti o tome ko ste kao osoba", objašnjava Kajo.
„Ljudi se ponekad smeju kad čuju da sam promenio prezime, obično se veoma šokiraju i pitaju me zašto - ali u 21. veku smo, mi smo nova generacija i stvari možemo da radimo drugačije."
Dan posle venčanja Kajo kaže da se probudio osećajući se kao drugi čovek. „Osetio sam veliko olakšanje", kaže on. „Postigao sam nešto što me je mučilo dugo vremena."
(BBC News, 07.04.2018)
