Majke koje se kaju zbog toga što su rodile decu

Većina roditelja priznaje da je podizanje dece naporno, ali verovatno ipak smatraju da su nagrade roditeljstva važnije od teškoća. Skoro je nezamislivo da se iko oseća drugačije, ali postoje žene koje se kaju zbog toga što imaju decu. Tri žene su u emisiji Viktorije Derbišir pričale o tome što potajno žele da nisu postale majke.

Rejčel

„Da mogu da se vratim kroz vreme, ne bih imala decu", kaže Rejčel, sada u pedesetim godinama.

Rejčel ima troje dece, od kojih najmlađe ima 17 godina. Uglavnom je podizala decu kao samohrana majka, usled čega je i doživela taj sudar sa realnošću.

„Ponekad nisam osećala da sam dovoljno zrela da bih bila odgovorna za nekog drugog, za malu osobu kojoj sam potrebna za opstanak", kaže.

„Kao da sam stalno bebi stavljala flašicu ili hranu u usta, samo da bi sve to izašlo na drugu stranu. U kom trenutku je trebalo da išta od toga postane zabavno?"

„Imala sam želju da vrištim da roditeljstvo zapravo nije onakvo kakvim ga predstavljaju. Ako imate majčinski instinkt, to je sjajno, dobićete sve što želite, ali ako nemate tako izraženu majčinsku prirodu, završićete u zamci."

Rejčel priznaje da nije dovoljno dobro razmislila o tome kako će deca uticati na njen život. Da je to unapred shvatila, ne bi rađala.

„Ali osećam se krivom kad to kažem, jer mnogo volim svoju decu", kaže.

„Osećam se kao da nisam bila dovoljno dobra majka i stalno nosim taj osećaj krivice koji nikad ne nestaje i pitam se da li moja deca to znaju."

„Ali život ne bi trebalo da se svede na to da se odričemo svojih planova i svoje slobode zato da bismo imali decu."

Teško joj je da to prizna, zbog toga što „ljudi zaključuju da niste dobra osoba".

Rejčel očajnički želi da žene koje se osećaju kao ona ne budu predstavljane kao zločinci.

„Osećala sam se vrlo usamljeno i kao da nešto sa mnom nije u redu. Možda bi mi bilo lakše da se nosim sa majčinstvom da sam mogla o tome da razgovaram sa nekim ko bi me razumeo."

Alison

„Zamišljala sam srećnu porodicu sa kućom i baštom i dečicu koja trčkaraju do škole - pravu bajku", kaže.

Alison je usvojena i dok je odrastala stalno je sanjala o tome da ima sopstvenu porodicu.

Otkrila je da nema majčinski instinkt tek kada je rodila prvog sina.

Vratila se na posao nakon šest meseci, samo da bi pobegla od kuće i svoje nove uloge.

„Uzimala bih slobodne dane i ostavljala sina na čuvanju da bih imala dan samo za sebe", kaže.

„Nije da nisam želela da provodim vreme sa njim, ali nisam znala šta da radim, jer mi izmišljanje igara ne ide."

Alison i njen muž nisu želeli da njihov sin bude jedinac, pa su dobili još jedno dete. Obojica sada studiraju.

Priznaje da nikada ne bi postala majka da je onda znala ono što zna sada.

„Potrebe i želje svih drugih su na prvom mestu. Poslednje dve decenije mi je mantra: 'ako su svi ostali srećni i ja sam srećna', što ponekad ume da me razdraži", objašnjava Alison.

„Mogla sam da imam bolju karijeru. Tokom 15 godina sam odvozila i dovozila decu iz škole, a to je veliko ograničenje za karijeru."

Alison je veoma važno da naglasi koliko voli svoju decu, ali u retrospektivi priznaje da je bilo previše sebično to što ih je rodila. „Prebacivala sam im što uzurpiraju moje vreme".

Kaže da žene o tome ne govore jer se plaše osude. „Ne žele da ih drugi smatraju sebičnim. Pretpostavka je da ako ne želite decu, onda ste loša majka."

Moj otac katolički sveštenik ne želi da čuje za mene

Koliko je ovo česta pojava?

Nemoguće je znati koliko žena se ovako oseća, jer previše mali broj njih otvoreno govori o tome.

U anketi koju je 2016. godine sproveo veb sajt YouGov u Nemačkoj, osam odsto od 1.200 učesnika reklo je da se kaju zbog toga što su postali roditelji.

Izraelski sociolog Orna Donat je 2015. godine objavila studiju o ženama koje se kaju zbog toga što su rodile decu. Opisala je „želju da se poništi majčinstvo" kao „neistraženo majčinsko iskustvo".

Žene koje priznaju da osećaju kajanje insistiraju na tome da se ono razlikuje od postnatalne depresije.

Džoj

Džoj je rodila kćerku pre 20 godina i veoma rano shvatila da ne želi da bude majka.

„Svi govore kako su deca dar i pričaju o neobuzdanoj neverovatnoj ljubavi koja ih ispunjava. Ja to uopšte nisam tako doživela. Delovalo mi je samo kao ogromna odgovornost", kaže Džoj.

Kada se priseti ranih godina u životu svoje kćerke, teško joj je da oseti bilo kakvu nežnost.

„Bilo je naporno, takav život melje iz dana u dan i to treba izdržati."

„Verujem da sve majke kroz to prolaze, ali ja prosto nisam uspevala da pronađem ništa u čemu suštinski uživam. Bilo je samo sumorno i pusto."

Džoj smatra da ne poseduje majčinsku prirodu koja drugim majkama omogućava da uživaju u svojoj deci.

„Dugo sam se pitala da li se [ostale majke] zapravo šale da je to sve tako divno kakvim ga predstavljaju i da li će se ipak jednog dana otvoriti i biti iskrene prema meni", kaže.

„Ja kao da nisam bila u stanju da budem takva dražesna, blaga, topla mama puna zagrljaja."

„Želela sam da se vratim na posao i da nastavim karijeru, sa biznisom koji sam gradila. Ovo je bio samo jedan veliki dodatak na sve to."

Džojina kćerka je tokom odrastanja sumnjala u majčinu ljubav „zbog toga što se ja ne uklapam u društvenu normu", kaže Džoj. „Naravno da je volim", insistira, „ali veza između nas prosto nije toliko sentimentalna".

Džoj veruje da bi se smanjio pritisak na žene da postanu majke kada bi više žena otvoreno govorilo o tome kako se osećaju.

„Ima nas daleko više nego što iko želi da kaže."

„Bilo bi sjajno kada bi žene postale suštinski iskrene prema sebi i ako im je zaista važno da imaju decu i porodicu, da se tome posvete svim srcem."

„Ali sa druge strane, ako duboko u sebi gaje osećanje koji im govori da majčinstvo zapravo ne doživljavaju na taj način, onda bi trebalo da bez ikakvog straha ili stida potpuno otvoreno kažu: 'ja sam neko ko ne želi da bude majka, ne želim decu'."

Sva imena su izmenjena.

(BBC News, 04.16.2018)