BBC vesti na srpskom

Priština: Odlazak „balkanskog Nelsona Mandela”

Adem Demaći, disident, aktivista i političar, preminuo je u Prištini u 82. godini.

BBC News 27.07.2018  |  Petra Živić - BBC novinarka
Adem Demaći
Getty Images
Demaći je više od dve decenije proveo u zatvoru u SFR Jugoslaviji

Kosovski političar Adem Demaći, disident koji je u Jugoslaviji u zatvoru proveo skoro 28 godina, preminuo je u Prištini u 82. godini života.

Demaći je decenijama bio simbol borbe protiv diskriminacije Albanaca sa Kosova - i tokom socijalističkog režima Josipa Broza Tita, i posle raspada Jugoslavije. Za borbu na polju ljudskih prava, 1991. godine mu je dodeljena prestižna nagrada Saharov.

Kosovske vlasti su proglasile trodnevnu žalost nakon Demaćijeve smrti. Potpredsednik Skupštine Kosova, Džavit Haljiti, na sednici parlamenta je rekao da će „njegovo delo biti poštovano dok bude života Albanaca i albanske nacije".

Mnogi ga smatraju „ocem" nezavisnog Kosova, a predsednik Hašim Tači ga je u poruci na Tviteru oslovio rečju „Bac", ili „ujak" - kako se oslovljava najmudriji i najuticajniji član albanske porodice.

Nora Ahmetaj, aktivistkinja za ljudska prava iz Prištine, za BBC na srpskom kaže da je Demaći „zaslužio svo poštovanje koje danas uživa zbog ideala od kojih nije odustao i nakon godina provedenih u zatvoru, ali i zbog svega onoga što je činio nakon izlaska na slobodu".

„Danas su ljudi u Prištini čekali da bi se upisali u knjigu žalosti. Čekali su kada je pušten iz zatvora kako bi ga upoznali. Adem Demaći je za sobom ostavio jako važno nasleđe", kaže Ahmetaj.

Balkanski Nelson Mendela

Dvadesetdvogodišnji Demaći objavio je 1958. godine knjigu „Krvava zmija" u kojoj su objedinjeni tekstovi koje je do tada objavio u prištinskom listu Novi život (Jete e Re).

Pored dokumentovanja običaja krvne osvete na Kosovu i u Albaniji, u njima je kritikovao i odnos SFRJ prema etničkim Albancima na Kosovu.

Tri godine kasnije, prvi put je uhapšen jer je, po mišljenju vlasti, ovo delo „podrivalo jedinstvo jugoslovenskog naroda".

Posle tri godine, 1964. godine osuđen je na 15 godina zatvora zbog zločina protiv jugoslovenskog naroda i države.

Po odsluženju te kazne, uhapšen je ponovo 1975. godine, zajedno sa još 18 kosovskih Albanaca koji su zahtevali veću autonomiju za Kosovo.

U zatvoru je proveo ukupno 27 godina i šest meseci.

„Nije mi žao. Uopšte ne mislim da sam izgubio godine života. Kao da sam bio na svom radnom mestu", rekao je o vremenu provedenom u zatvoru.

Kovčeg Adema Demaćija u Skupštini Kosova u Prištini
AFP
Adem Demaći biće sahranjen u Prištini

Od prvih dana aktivističke i političke karijere, Demaći se borio za prava Albanaca.

Međunarodna organizacija Amnesti internešnal stavila ga je na listu „zatvorenika savesti". Dugo vremena je proveo u samici, i prema njegovim rečima, nije mu odobren privremeni izlazak iz zatvora da bi otišao na sahranu majke.

„Bio sam srećan što sam bio izolovan (u samici) pa niko nije mogao da me vidi kako danima plačem", Agencija Frans-Pres prenosi Demaćijeve reči.

Zbog dugogodišnjeg zatvočeništva stekao je nadimak „balkanski Mendela" - a poslednji put je iz zatvora izašao baš 1990. godine, kada je Nelson Mendela oslobođen u Južnoj Africi.

Vrativši se u Prištinu, uključio se u proteste Albanaca protiv režima Slobodana Miloševića. Za Beograd, Demaći je bio jedan od zastupnika ideje o „Velikoj Albaniji".

Sve do 1995. godine, bio je predsednik kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava.

Demaći je „čovek koji prosto odbija da se povinuje fizičkoj ili političkoj represiji", pisao je njegov biograf Škeljzen Gaši.

Kosovski sukob

Adem Demaći
Reuters
Evropski parlament mu je 1991. godine, godinu dana nakon što je izašao iz zatvora, dodelio nagradu Saharov

Nakon intenziviranja sukoba na Kosovu između bezbednosnih snaga režima Slobodana Miloševića i oružanih grupa kosovskih Albanaca, Demaći je odbacio politiku „mirnog otpora" kosovskog lidera Ibrahima Rugove i ubrzo postao politički predstavnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Isticao je da je predstavlja „mirni deo OVK koji političkim sredstvima" pokušava da reši probleme na Kosovu.

Međutim, posle neuspelih pregovora srpskih i jugoslovenskih vlasti i predstavnika kosovskih Albanaca na mirovnoj konferenciji u francuskom gradu Rambujeu, Demaći je podneo ostavku na mesto predstavnika OVK.

Nezadovoljan krutošću i jedne i druge strane i nespremnosti na kompromis, kao i postupcima međunarodne zajednice, Demaći je rekao da se povlači iz političkog života.

Tokom tromesečnog NATO bombardovanja 1999. godine, za razliku od većine albanskih političara koji su napustili Kosovo u strahu od odmazde srpskih bezbednosnih snaga, Demaći je ostao u Prištini, stekavši tako poštovanje mnogih.

Bedžet Pacoli za BBC: „Rekao sam Dačiću: Ja gradim - ti rušiš"

Mere za uvoz namirnica na Kosovo politička odluka

Jedan je od prvih političara sa Kosova koji je došao u Beograd nakon završetka sukoba 1999. godine.

U intervjuu koje je dao beogradskom nedeljniku Vreme u junu 1999. godine, govorio je o konfederaciji kao idealnom rešenju za Albance koji žive u Preševu i Bujanovcu u Srbiji, kao i u delovima Crne Gore.

„Nemoguće je govoriti o ujedinjenju Evrope, a držati Balkan podalje od tih integracija", rekao je tada.

Po završetku bombardovanja, Demaći se posvetio pisanju, ali je često koristio svoj ugled i reputaciju da bi pozvao Albance da se uzdrže od osvete preostalim Srbima na Kosovu.

Balkaniju - ideju o konfederaciji koju je trebalo da čine Kosovo, Srbija i Crna Gora, smatrao je boljim rešenjem od nezavisnosti Kosova.

Zastupajući etničko pomirenje kao najvažniju vrednost budućnosti Kosova, Demaći je smatrao da je to jedini način da se Beograd i Priština pridruže zajednici evropskih zemalja.


Demaći je dobitnik nekoliko međunarodnih priznanja:

  • Nagrada Saharov koju dodeljuje Evropski parlament(1991)
  • Nagrada Sveučilišta u Oslu za ljudska prava (1955)
  • Nagrada Heroj Kosova (2010)

Nezavisno Kosovo kakvo nije sanjao

Ramuš Haradinaj, Hašim Tači i Kadri Veseli
AFP/Getty Images
Ramuš Haradinaj, Hašim Tači i Kadri Veseli odali su počast Demaćiju u zgradi Skupštine Kosova u Prištini

Na obeležavanju sedam godina otkako je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, govoreći o politizaciji društva na Kosovu, Demaći je beogradskim medijima rekao da nezavisno Kosovo nije ono o kome je sanjao.

„Greška koja mnogo košta" je neprofesionalnost ljudi na vlasti, rekao je tada.

„Kosovo je u ovih sedam godina mnogo zaostalo, posebno u sferi privrede koja je razvojni motor za ostale segmente kao što su obrazovanje, zdravstvo".

Komemoracija u čast Ademu Demaćiju biće održana u subotu u Prištini gde će istog dana biti sahranjen.

(BBC News, 07.27.2018)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Balkan, najnovije vesti »