Мере за увоз намирница на Косово политичка одлука
Увођење такси доводи споразум ЦЕФТА до усијања и штети како произвођачима, тако и потрошачима.
Таксе од 30 одсто за извоз воћа, поврћа и кукуруза из Србије, Босне и Херцеговине и Македоније на Косово које је Приштина увела половином јула, делимично су укинуте ове недеље.
Стричњаци кажу да је реч о политичкој игри.
Увођење оваквих мера директно угрожава Централноевроспки уговор о слободној трговини (ЦЕФТА), сматра агроекономиста Милан Простран.
ЦЕФТА, уговор замишљен да олакша трговинску размену између земаља централне и источне Европе, последњих година постаје све чешће полигон за политичка превирања земаља чланица.
Данас су потписнице овог споразума Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Молдавија, Србија, Косово и Црна Гора.
Предигра за ЕУ
Њиме је предвиђена бесцаринска размена производа међу чланицама. Овај документ, ипак, омогућава потписницама увођење такси због заштите сопствених произвођача и привреде.
Простран сматра да за најновије увођење такси, које је покренула Приштина, нема довољно економских ефеката.
Београд и Приштина у новој рунди разговора
Три препреке на путу ка нормализацији односа Београда и Приштине
Како цивилно друштво пропитује шефове дипломатије
Да би се мере увеле, морају да буду јасно аргуметноване пред Секретаријатом ЦЕФТА-е, каже Простран.
„Приштина сигурно за мере нема довољно доказа. Више је реч о психолошком запрећивању, да би се чуле реакције осталих чланица ЦЕФТЕ. Када се чуло да ће реакција бити, олдука за одређене производе је повучена&qуот;, каже Простран.
Овакве „трзавице&qуот; свакако доводе у питање трговински споразум, а Простран додаје да ЦЕФТА очигледно код многих чланица није добро схваћена и афирмисана.
Како каже, и друге чланице су уводиле мере, покушавајући да на тај начин сачувају своју привреду. Тако је, рецимо, Македонија уводила таксе на брашно, Босна и Херцеговина на пиво и минералну воду.
„Наравно да то није у складу са споразумом. ЦЕФТА је предигра у којој се чланице припремају за слободну трговину и слобдоно тржиште и за чланство у ЕУ.
ЦЕФТА се увек доведе до усијања, а онда се ствари олабаве. То тако иде из године у годину&qуот;, каже Простран.
Историјат ЦЕФТА споразума
- Бивше чланице су Пољска, Чешка Република, Словачка, Словенија, Мађарска и Хрватска које су постале чланице Европске уније.
- Првобитни споразум су потписале земље Вишеградске групе - Пољска, Мађарска и Чехословачка 1992. године.
- Касније чланице су постале Словенија (1996), Румунија (1997), Бугарска (1998), Хрватска (2002) и Македонија (2006).
- Пошто су све потписнице првобитног споразума, осим Македоније, ушле у Европску унију, одлучено да се Споразум прошири.
- На Самиту премијера Југоисточне Европе, у Букурешту 6. априла 2006, усвојена је декларација о проширењу.
Простран сматра и да би Секретаријат ЦЕФТА морао да буде ефикаснији и да сваку намеру чланице за увођење мера зна и добро размотри да ли за то постоје аргуметни.
„Србија треба да брани основне принципе и подсећа чланице на уговор&qуот;, додаје Простран.
Кукуруз - највеће изненађење
И док је прошлогодишњи пласман воћа и поврћа из Србије на Косово износио укупно 2,2 милиона евра, вредност кукуруза је значајно већа.
Пласман у вредности од 8,2 милиона евра ову биљку сврстава међу најзначајније извозне производе из Србије на Косово.
„Мере на кукуруз су ме највише изненадиле, јер је познато да територија Косова и Метохије није погодна за ову културу&qуот;, каже Простран.
Да су таксе задржане, пласман кукуруза свакако не би био смањен, сматра Вукосав Саковић из удружења Жита Србије.
„Највећи смо им снабдевач. Кукуруз се на Косову минимално производи. Мера би довела до повећања цене, а не до смањења увоза.
Тиме би потрошачи били најугроженији, пошто би цене порасле у висини таксе&qуот;, каже за ББЦ на српском Саковић.
7 намирница
Уместо извозника 21 врсте производа, од уторка су мерама обухваћени произвођачи парадајза, паприке, јабуке, крушке, шљиве, малина и грожђа који излазе на ово тржиште.
Министар трговине Србије Расим Љајић очекује и њихово укидање већ наредне седмице.
„Малине, купине и грожђе, на пример, свакако нису кључни производи који се пласирају на тржиште Косова из Србије.
Нас би више погодиле мере на шећер и уље, рецимо, као што су нас погодиле оне које су уведене за брашно&qуот;, каже Простран.
Пласман брашна - нестао
Ово нису прве мере којима Косово крши ЦЕФТА споразум, кажу саговорници ББЦ-ја из Србије. У октобру 2017, уведене су царине на увоз брашна из Србије, а затим у децембру и на грађевинске блокове.
Таксе на брашно уведене су једино Србији и његов пласман са око 50,000 тона месечно, спустиле су на мање од тоне, каже Саковић.
„За разлику од нових мера, само брашно из Србије је опорезовано.
Не ради се ни о каквој економској мери, већ о обезбеђивању монополског положаја једног произвођача&qуот;, каже Саковић.
Мере које је Косово увело односе се, осим Србије, и на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију, која је због тога у недељу обуставила извоз воћа и поврћа на косовско тржиште.
Представници тих земаља састали су се овим поводом у среду у Београду. Он су, осим нових, тражили укидање и свих раније уведених мера приштинских власти.
И све док на Балкану буде политичких превирања и куповине јефтиних политичких поена, овакве ситуације ће се понављати и можда наџивети ЦЕФТУ.
А, након ЦЕФТЕ, све нас чека ЕУ, где су критеријуми много строжи.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.26.2018)















