Samit Zapadni Balkan: Kako civilno društvo propituje šefove diplomatije

Podeljeni u dve grupe, da bi se izbegli međusobni konflikti i otvorena pitanja, ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana bili su spremni da odgovore na pitanja predstavnika civilnog društva.

I to u Londonu, prestonici Velike Britanije čija je vlada, simbolično, baš na današnji dan ostala bez čoveka koji je trebalo da bude domaćin Samita, šefa diplomatije Borisa Džonsona, kao i ministra zaduženog za pregovore o izlasku iz Evropske unije.

Na pitanja su tako zajednički odgovarali šefovi diplomatije BiH Igor Crnadak, Albanije Ditmir Bušati, Kosova Bedžet Pacoli, pojačani komesarom EU za proširenje Joahnesom Hanom.

Na drugom okruglom stolu, sedeli su ministri Srbije Ivica Dačić, Crne Gore Srđan Darmanović i Makedonije Nikola Dimitrov.

Tako je izbegnut susret za istim stolom srpskog i kosovskog šefa diplomatije.

Ovaj format deo je londonskog Samita Zapadnog Balkana, dela Berlinskog procesa - diplomatske inicijative koju je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, u cilju približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Ipak, sem na samom Samitu ministara, šefovi diplomatije su se i družili.

Nekolicina ministara istakla su dobru atmosferu na privatnom prijemu u privatnoj kući britanskog ministra za Evropu i Amerike Alana Dankana.

„Nevine devojke"

I bez postavljenog pitanja, srpski šef diplomatije Ivica Dačić nije propustio da primeti da se Samit održava u prestonici članice Evropske unije koja iz nje - izlazi.

„Mi smo svi pomalo umorni od proširenja - i u regionu i u Evropskoj uniji.

Posle izlaska Velike Britanije, jedina nada za Evropsku uniju je da Zapadni Balkan uđe u članstvo."

Predložio je Dačić Evropi i da proveri sve aktuelne članice - jesu li u skladu sa evropskim pravilima.

„Nemojte da izigravate nevine devojke.

Evropska unija ne gleda samo reforme jer iako napredujemo u njima, nema napretka ako se ne napeduje sa Prištinom."

Imao je Dačić poruku i za predstavnike civilnog društva koji su ga pitali o fenomenu „zarobljene države", kada politika i korupcija preuzmu institucije.

Kao odgovor, srpski šef diplomatije ponudio im je poseban izazov, i to već na sledećem samitu koji će se održati u Varšavi, aludirajući na stanje ljudskih prava u zemljama članicama.

„Drago mi je da će sledeći susret biti u Poljskoj, pa pozovite poljske organizacije i pitajte ih o iskustvima civilnog sektora i fenomenu zarobljene države."

Makedonija i „velika" ili „Velika Srbija"

Sporazum Makedonije i Grčke zavredeo je najviše aplauza od predstavnika civilnog društva u regionu.

Ali, doneo je i zanimljivu igru reči makedonskog šefa diplomatije Nikole Dimitrova.

Na pitanje da li očekuje podršku ili uzdržan stav zemalja regiona o dogovoru Skoplja i Atine o imenu Makedonije, Dimitrov se poigrao - „velikom" Srbijom, i izmamio osmehe.

„Shvatili smo da ne možemo imati stabilnu zemlju, ako region nije stabilan.

Želimo veliku Srbiju.

Ne Veliku Srbiju, već uspešnu.

Ne želimo nikakvo mešanje, ali treba da podržimo dobre stvari i imenujemo one koje su loše."

Kao odgovor, dobio je i poruku Ivice Dačića da je i Srbija spremna da podrži svaki dogovor koji naprave Makedonija i Grčka.

Kada je prethodni put pitan isto pitanje, Dačić je rekao da se još nema na čemu čestitati.

„Ime države važno i Albancima i Makedoncima"

Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju

Kosovsko-bosanski vizni okršaj

Za mnoge u regionu davno zaboravljeno pitanje viza i dalje je veoma aktuelno za građane Bosne i Hercegovine i Kosova.

Na pitanje novinarke Jete Džare sa Kosova kada će Sarajevo i Priština ukinuti vize, bosanski šef diplomatije Igor Crnadak najpre je u šali upitao da li je pitanje sugerisao njegov kosovski kolega Bedžet Pacoli.

„Želimo da radimo na više slobode kretanja, ali za sada nema konkretnog rezultata", odgovorio je Crnadak.

Pacoli se o ovom pitanju nije izjašnjavao.

„Ping-pong" diplomata i mladih

Problem odlaska mladih zajednički je za sve zemlje regiona - i o tome se lako saglase političari i predstavnici organizacija mladih.

Za rešenje su, ipak, upirali prstom jedni u druge.

„U Bosni i Hercegovini čak 90 odsto mladih želi da radi za državu ili lokalnu samoupravu.

To moramo da promenimo. Morate da probudite preduzetnički duh", poručio je bosanski šef diplomatije Igor Crnadak.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han ponudio je novi sistem garancija za mala i srednja preduzeća od 150 miliona evra u 2019. i 2020. godini, ali i pozvao mlade da budu aktivniji - služeći se već više puta korišćenim citatom američkog predsednika Džona Kenedija.

„Treba pitati i šta vi možete uraditi za državu, a ne samo šta država može da uradi za vas.

Nisam siguran da ćete biti zadovoljni odlukama, ako ih ostavite ljudima mojih godina", ustvrdio je Han.

Političarima je odgovorio Dimitrije Jovićević, iz Regionalne kancelarije za saradnju mladih.

„Naša saradnja ne treba da izgleda tako da mladi političarima kažu šta treba raditi i vi to radite bez nas.

Treba da sedimo sa vama i zajedno radimo na pitanjima koja su nama važna."

Jovićević je pozvao političare da zaključci ovog Samita ne budu samo generalna načela već da se počne sa konkretnim razgovorima o glavnim problemima.

(BBC News, 07.09.2018)