Diplomatski sporovi: Šta je preostalo da se reši na Balkanu
Dogovor oko imena Makedonije nije zatvorio sva nerešena pitanja na Balkanu - granice i dalje ostaju veliki problem.
Godina 2018. mogla bi da bude upisana „zlatnim slovima" u novijoj istoriji Balkana. To je godina koja bi mogla da donese rešenje dva međudržavna spora, nastalih kao posledice raspada Jugoslavije.
Dogovor Skoplja i Atine da novo ime Makedonije bude Republika Severna Makedonija pomeriće stvari sa mrtve tačke za tu zemlju u procesima pridruživanja Evropskoj uniji i učlanjenja u NATO.
Do konačnog rešenja ostalo je da parlamenti Grčke i Makedonije ratifikuju sporazum dvojice premijera, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva.
Ali upravo je parlament bio poprište najvećih sukoba oko drugog sukoba na Balkanu rešenog ove godine.
I u samom danu za glasanje u martu ove godine, salu Skupštine Kosova četiri puta ispunjavao je suzavac koji su bacali predstavnici Samoopredeljenja.
Nisu uspeli da spreče ratifikaciju Sporazuma o granici Kosova i Crne Gore, postignutog u Beču još 2015. godine.
I u ovom slučaju, bili su neophodni i „štap" i „šargarepa" - za Sporazum se glasalo kada je u Skupštinu Kosova došao ambasador SAD Kreg Delavi, a Evropsa unija uslovila viznu liberalizaciju rešavanjem ovog spora.
Ipak, neki sporovi i dalje čekaju na rešenje.
Pitanje Kosova
Srbija ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova, a licitacije oko broja zemalja koje priznaju nezavisno Kosovo su stalne.
Iz ovog suštinskog pitanja, proističu i mnoga druga - koja nisu ni blizu otvaranja: od preciznog definisanja administrativne linije (kako je naziva Beograd) ili granice (kako je naziva Priština), imena, pitanja opština na severu Kosova, članstva u međunarodnim organizacijama.
Kroz različite inicijative i uz različite posrednike, predstavnici Srbije i Kosova pregovaraju na najvišem nivou više od 12 godina.
Evropska unija je pitanje odnosa Srbije i Kosova unela u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije, otvorenog po prvi put za jednu zemlju-potencijalnu članicu.
Sve su glasnije najave i da će pregovori Beograda i Prištine biti nastavljeni do kraja ovog meseca, a da bi njihov format mogao uskoro biti promenjen da bi se do konkretnih rezultata dolazilo brže.
Granica Srbije i Hrvatske
Beograd i Zagreb već 15 godina ne uspevaju da se dogovore oko dela granice na Dunavu.
Dok Srbija tvrdi da granica treba da ide sredinom reke, Hrvatska se zalaže za poštovanje granica katastarskih opština.
Posebno su sporna dva dunavska ostrva - Šarengradska i Vukovarska ada.
Tema je ponovo otvorena na poslednjem susretu šefova država Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović u februaru 2018. godine, kada je određen neformalni rok za pregovore od dve godine, da bi se posle toga išlo na arbitražu ako dogovora nema.
Za sada nema informacija ni da li su delegacije koje bi trebalo da pregovaraju dopunjene novim članovima.
Granica Srbije i BiH
Hidroelektrane na Drini - Bajina Bašta i Zvornik, kao i pruga Beograd - Bar koja prelazi na teritoriju Bosne i Hercegovine u dužini od 12 kilometara ključne su tačke spora dva suseda oko granice.
Problem se javlja i unutar BiH, gde Republika Srpska tvrdi da bi pristala na predlog Srbije o razmeni teritorija, dok Federacija BiH za sada ne izražava istu spremnost.
Granica BiH i Hrvatske
Dve zemlje deli granica duga hiljadu kilometara, a o njoj postoji Sporazum koji su 1999. godine potpisali predsednici Alija Izetbegović i Franjo Tuđman.
Ipak, Sporazum je ratifikovan samo u Sarajevu - nikada nije potvrđen u Zagrebu.
Ključno je pitanje kod izlaza BiH na more u mestu Neum, gde je Hrvatska naknadno ustvrdila da joj pripadaju dva manja ostrva.
Problematična je i gradnja Pelješkog mosta koja je počela bez „blagoslova" Sarajeva, a ima za cilj da poveže teritoriju Hrvatske i saobraćajnim putem zaobiđe bosanski izlaz na Jadransko more.
Zvanično Sarajevo protivi se gradnji ovog mosta zbog straha od zatvaranja izlaza na otvoreno more.
Granica Crne Gore i Hrvatske
Pitanje poluostrva Prevlaka ima privremeni odgovor.
Pre 16 godina, komisije dve države dogovorile su se da kopneni deo i deo morskog pojasa pripadne Hrvatskoj, dok bi ostatak morske zone bio „ničije more".
Privremeno rešenje i dalje je na snazi, a već dugo nema pregovora o trajnom rešenju.
Granica Slovenije i Hrvatske
Pitanje Piranskog zaliva (kako ga naziva Slovenija) ili Savudrijske vale (kako je naziva Hrvatska) model je koji sve balkanske, ali i evropske zemlje, navode kao negativan primer rešavanja pitanja granica na Balkanu.
Godine pregovora nisu urodile plodom, pa je sukob poslužio Ljubljani da jedno vreme blokira hrvatski proces pridruživanja Evropskoj uniji.
Ni odlazak na međunarodnu arbitražu nije pomogao jer je iz nje istupila Hrvatska, tvrdeći da je proces kompromitovan slovenačkim pokušajima da utiče na odluku suda.
Odluka Arbitražnog suda u Hagu iz juna prošle godine kojom Slovenija dobija tri četvrtine zaliva i izlaz na more nije bila prihvatljiva za Hrvatsku pa njena delegacija nije ni prisustvovala izricanju presude.
Usledilo je podizanje tenzija kroz naplatu kazni ribarima koji su se odjednom našli u „pogrešnim" teritorijalnim vodama i razmena oštre diplomatske retorike.
Granica Albanije i Grčke
Tirana i Atina spore se oko morske granice u Jonskom moru.
Sporazum je već jednom bio postignut, 2009. godine, ali ga je Ustavni sud Albanije srušio jer je tamošnja opozicija dokazala da je Albanija izgubila 225 kvadratnih kilometara teritorijalnih voda.
U maju 2018. godine, pregovori su ponovo pokrenuti preliminarnim sastankom u Tirani.
(BBC News, 06.13.2018)
Šta je spojilo Gerija Oldmana, 'Spore konje' i britansku obaveštajnu službu MI5
