После 27 година, Грчка и Македонија постигле договор око имена

Грчка и Македонија постигле су договор о будућем називу бивше југословенске републике, 27 година након што је Скопље прогласило независност од бивше федерације.

После година протеста, и наизглед бесконачних дипломатских разговора, постигнут је договор око имена - Република Северна Македонија.

Циљ овог договора је прекид грчког блокирања напора Македоније да се придружи НАТО-у и Европској унији.

Међутим, договор треба да потврде грчки и македонски парламенти.

Какво је решење?

Према овом споразуму, земља до сада званично позната у Уједињеним нацијама као Бивша југословенска република Македонија, од сада ће носити име Северна Македонија.

Званични језик остаје македонски, а становници Македонци.

• Западни Балкан: Све даље од ЕУ

Значајно је што су се Атина и Скопље договорили да ће се ново име користити и у међународним и у билатералним односима - што значи да ће и земље које су до сада признавале Македонију под тим именом, морати да усвоје назив Северна Македонија.

Договор је да се са једнаким правом користе називи и на македонском и на енглеском језику.

Две стране су до сада одбациле велики број алтернативних имена, међу њиима Горња Македонија, Нова Македонија и Илинденска Македонија.

У чему је проблем?

Назив Македонија већ носи северни део Грчке, у коме се налази и други највећи град у земљи, Солун. Усвојивши исто име, новопроглашена држава је 1991. године разбеснела многе Грке, који су оптуживали северног суседа за територијалне претензије.

Но ни Македонци нису допринели смањењу напетости када су главни аеродром у главном граду назвали по античком хероју Александру Великом, исто као и главном аутопуту који повезује границу са Србијом са границом са Грчком.

Током 4. века пре наше ере, Александар Македонски, као и његов отац Филип други пре њега, владали су читавом Грчком али и великим делом окружења.

• Црна Гора и НАТО - година прва

Да ли је свађа заиста око Александра великог?

Само делимично. Грчка тврди да је Македонија нераскидиви део хеленског наслеђа. Античка престоница Аигаи се налази близу данашњег града Вергине, а родно место Александра је градић Пела. Део споразума је члан да становници Нове Македоније немају везе са древном грчком цивилизацијом.

Док је Александар и даље снажан симбол, недавни територијални неспоразуми око Македоније су много озбиљнији.

Када су Турци протерани из шире области познате као Македонија током Балканских ратова 1912-13, она је подељена углавном између Грчке и Србије, а маљи део припао је Бугарској.

Током Другог светског рата, грчку и југословенску Македонију окупирала је Бугарска, савезница нацистичке Немачке и Италије. Комунисти из Југославије и Бугарске одиграли су важну улогу у грађанском рату у Грчкој који је уследио, те су сећања и даље болна.

По распаду Југославије, Грчка је у Ујединњеним нацијама признала нову државу само под именом Бивша југословенска република Македонија, без обзира што је више од стотину земаља признало као Македонију.

Шта се променило?

Обе владе су показале нову жељу да окончају овај сукоб.

Влада Македоније је припремила терен за могући договор почетком ове године када је променила име аеродрома у „Међународни аеродром Скопље&qуот;, а аутопут „Александар Велики&qуот; сада се зове просто „Пријатељство&qуот;.

Ту је и подстицај за налажење решења и из Европске уније и НАТО-а, који неки посматрачи објашњавају наводним страхом од ширења руског утицаја на Балкану. Грчка је, иначе, главна препрека учлањењу Македоније у НАТО.

Грчки премијер Алексис Ципрас и његов македонски колега Зоран Заев срели су се током самита Европске уније у Бугарској прошлог месеца, подстакавши извештаје да је договор близу.

Потом су дуго разговарали телефоном у понедељак и наставили у уторак. Ципрас је онда обавестио грчког председника о најситнијим детаљима договора, а Заев је објавио споразум у телевизијском обраћању нацији.

Сам споразум ће бити потписан у суботу на обали Преспанског језера које се простире дуж граница обе земље.

Да ли ће име заживети?

Циљ је обезбедити подршку македонске скупштине пре сусрета лидера ЕУ 28. јуна. Грчка ће онда послати писмо Европској унији у којем ће повући противљење приступним разговорима. Исто важи и за чланство Скопља у НАТО-у.

Након тога ће се у Македонији одржати референдум, највероватније у септембру или октобру.

Ако гласачи у Македонији подрже споразум, влада ће морати да промени Устав. Власти у Атини такође инсистирају да ново име, а не само Македонија, буде свуда у употреби, и унутар земље и у међународним односима. Овај захтев ће бити тешко контролисати.

На крају, споразум ће потврдити и грчки парламент.

То можда неће бити тако лако. Грци се генерално противе било ком имену које у себи укључује реч Македонија и неке политичке партије вероватно неће подржати такву одлуку.

Велики протести против овог споразума одржани су 25 градова широм Грчке почетком јуна, од родног места Александра Великог, Пеле, до другог највећег града Грчке, Солуна. Када су у фебруару масе људи изашле на улице Атине и Солуна, чувени грчки композитор, 92-годишњи Микис Теодоракис, изјавио је да је суседна држава нелегитимна.

„Македонија је била, јесте и увек ће бити грчка&qуот;, инсистирао је он.

Шта ако не успе?

Много се тога може догодити током дугог топлог лета. Кашњења могу да угрозе планирани временски распоред, а обојица лидера би могла да сносе последице.

Ципрас и Заев ће морати да се суоче са противљењем и у својим земљама, као и ван њих.

Националистичка партија Независни Грци ће можда одбити да подржи споразум, али није вероватно да би угрозила владајућу коалицију чија је чланица.

Иако су двојица премијера преузела контролу над овим питањем, главни преговарач Уједињених нација, Метју Нимиц, биће вероватно позиван у помоћ уколико дође до проблема.

Овај амерички дипломата путује од Атине до Скопља далеко од очију јавности још од 1994. године, тражећи заједничку тачку која би могла да доведе до договора.

Тешко је претпоставити да би било који другачији договор могао да успе.

(ББЦ Невс, 06.12.2018)