Слушати камен
Данас 10.08.2018 | Пише: Индира Хаџагић Дуракови
О Супетру сам знала готово све из маминих сећања на нека летовања. И ево ме, сутон пада, ја у удобности Јадролиније из Сплита бродим ка тој малој луци.
То је већ мени довољно за ужитак. Окупан у бојама заласка сунца, Супетар ми се урезује у памћење као пурпурни одсјај на камену. Привилегована сам јер имам пријатеље који су ту, у уској кали, а с терасе гледам на цркву и њен префињени звоник, вертикалу места. Тамо „преко“ ено га, Сплит се „били“. И у Супетру, баш као и на целом Брачу, прича се највише о том јединственом камену. А баш у Супетру своје последње године живота провео је
