Srbija i Kosovo: Može li se zamrznuti konflikt

Prazan hod između pregovora u Briselu, srpski i kosovski predsednik koriste da komentarišu potencijalna rešenja za odnose dveju zemalja.

Za nešto neformalnijim pregovaračkim stolom, onim za medijskom govornicom, obojica su se izjasnili u nekoliko meseci o ideji zamrznutog konflikta, kao mogućnosti za problem Kosova i Srbije.

Protiv ovog koncepta su obojica, ali sa različitih aspekata. Ipak, ono u čemu se slažu jeste da je to - „status kvo".

„Daću sve od sebe da se izborim protiv stava 80 odsto ljudi [u Srbiji] koji misle da treba održati zamrznuti konflikt", rekao je Aleksandar Vučić o odnosima sa Prištinom.

Hašim Tači je za drugom govornicom izneo svoj stav:

„Ovakav zamrznuti konflikt između Kosova i Srbije mora da se prevaziđe putem međunarodnog sporazuma."

Zamrznuti konflikt trenutno postoji u nekim delovima sveta. Ali, nikako između Srbije i Kosova, objašnjava Bogdan Zavadevič, stručnjak za zamrznute i nezamrznute konflikte sa Lajbnic instituta za istočne i jugoistočne evropske studije.

Bedžet Pacoli za BBC: „Rekao sam Dačiću: Ja gradim - ti rušiš"

Zašto je za Srbiju bitno da Kosovo bude tema Saveta bezbednosti UN

Šta je zamrznuti konflikt?

Termin zamrznuti sukob, odnosno konflikt, pojavio se nakon Hladnog rata i opisuje situacije nastale u državama bivšeg SSSR-a.

Tada su separatisti uz pomoć stranih sila, uspostavili „de fakto" države, koje nemaju međunarodno priznanje. One nastaju kada se oružani sukobi obustave, ali bez mirovnog sporazuma i političkog okvira koji omogućava trajno i održivo rešenje.

Ipak, zamrznuti sukob znači i - odustati od dogovora, na neodređeno vreme, dok se ne promene prilike i pronađu uslovi da se problem reši.

Zato se politički često ne prihvata za rešenje. Pre se govori o priznanju nemoći ili objektivne nemogućnosti nosilaca moći, ne samo vlasti, da postignu kompromis i dogovor u kojem obe strane dobijaju.

Primer koji često najbolje objašnjava ovaj koncept jeste rat za Nagorno-Karabah, koji je trajao od 1988. do 1994. godine između Republike Azerbejdžan i većinskih Jermena iz ovog regiona.

U sukobu je raseljeno oko milion ljudi.

Održan je i referendum, a većina glasača iz Nagorno-Karabaha je glasala za pripajanje Jermeniji, dok su glasanje bojkotovali Azeri iz ovog dela. Raspad Sovjetskog Saveza je samo produbio sukob, jer je Azerbejdžan proglasio nezavisnost.

Potom je jermenska većina u Nagorno-Karabahu glasala sa ocepljenje od Azerbejdžana i proglasila republiku. Naknadno je promenila ime u Arcah.

Gde sve postoji „zamrznuti konflikt":

• Jermenija i Azerbejdžan oko Nagorno-Karabaha (zamrznut od 1994. godine)
• Sukob između vojnih i paravojnih staga u Moldaviji oko Pridnjestrolja (zamrznut od 1992. godine)
• Sukob u Gruziji oko Južne Osetije i Abhazije (zamrznuz od 2008. godine)
• Kiparski sukob između Severnog Kipra i Turske (zamrznut 1974. godine)
• Rat u istočnoj Ukrajini (od 2014, iako se i dalje vode povremeni oružani sukobi, oni bi mogli da rezultiraju stvaranjem zamrznutog konflikta)

Ovakav način rešenja sukoba je „izvor egzistencijalnih problema za male države koje su u njih uključene", objašnjava za BBC na srpskom Filip Ejdus, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i stručnjak za pitanja bezbednosti.

On daje čak sedam razloga zašto nisu dobra politička opcija:

1. Zamrznuti sukobi uvek prete da prerastu u otvoreni rat.
2. Oni su izvor stalnog konflikta niskog intenziteta.
3. Trajno otvaraju mogućnost intervencije velikih sila i njihovog međusobnog prepucavanja preko leđa i na štetu onih o čijoj sudbini odlučuju.
4. Otežavaju ekonomski razvoj.
5. Postojanje zamrznutog sukoba podstiče stalnu etno-nacionalnu mobilizaciju.
6. Ne doprinose naporima da se razvije pravna država već stvaraju dodatne uslove za korupciju i klijentelizam.
7. Zamrznuti sukobi onemogućavaju državama na čijoj teritoriiji se nalaze ulazak u EU.

EU i zamrznuti dijalog - nisu kompatibilni

Ejdus još kaže da „neki danas predlažu zamrzavanje sukoba na Kosovu kako bi se jednog dana, kada se promene okolnosti u svetu, pronašlo rešenje u korist Srbije".

„Uveren sam da bi nas ovakva politika odvela na još jednu geopolitičku stranputicu.

Zamrzavanjem sukoba Srbija bi se pretplatila na nove ratove u budućnosti sa mnogo neizvesnosti, a zauzvrat bi izgubila svaku šansu da postane pravno uređena, ekonomski razvijena i funkcionalna demokratija".

„Zamrznuti konflikt znači zamrzavanje kandidature Srbije za članstvo u EU", kaže Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

„Onaj ko zagovara zamrzavanje konflikta treba da preuzme odgovornost za zamrzavanje evropskih integracija. Naravno, ako ima podršku građana za tako nešto, to je onda legitimna politika. Ali problem Kosova neće nestati."

Pozitivnih primera zamrznutih konflikta - nema, kaže Savković, jer sam termin zapravo predstavlja „negativni mir", odnosno odsustvo neprijateljstva, ali ne i kompromis.

„Često u situacijama zamrznutih konflikata nedostaju mehanizmi upozorenja - šta raditi ako sukob ponovo izbije, a rizik za to je stalno prisutan."

Mere za uvoz namirnica na Kosovo politička odluka

Kosovski oficir za vezu: „Komunikacija Beograda i Prištine nikad nije prekidana"

Da li je konflikt stvarno na ledu?

Bogdan Zavadevič, Lajbnic institut za istočne i jugoistočne evropske studije, istraživač Grupe za zamrznute i nezamrznute konflikte

Jedini trenutak u kom je Srbija mogla da postigne zamrznuti sukob na Kosovu jeste bio posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine. Mogla je da kaže - ne želimo da pregovaramo i šaljemo vojsku na granicu. To je učinio Azerbejdžan sa svojom vojskom.

Ipak, pošto se odlučila za članstvo u Evropskoj uniji i Briselske pregovore, ona je onemogućila da sukob bude stopiran, odnosno da se zamrzne.

Postoji nekoliko ključnih parametara koji omogućavaju nastanak zamrznutog konflikta kao političke opcije.

Države koje su danas uključene u zamrznuti konflikt su na terenu nezavisne, ali nisu priznate od strane međunarodnih organizacija (UN, MMF, FIFA, Svetska banka, UNESKO).

Sa Kosovom je potpuno drugačiji slučaj, jer je članica mnogih organizacija, a priznale su je gotovo sve države EU. Takođe, međunarodna zajednica je prisutna na Kosovu, to je još jedna razlika u odnosu na ostale zemlje.

U ovom slučaju nema ni oružanog sukoba, što je još jedan uslov. Zato odnos između Srbije i Kosova ne može da se tretira kao zamrznuti konflikt.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.16.2018)