Десанкини стихови отишли у прошлост
Вечерње новости 17.08.2018 | Татјана ЛОШ

Велики уметници су у том идеалу, неокаљаном додиром, проналазили инспирацију и претакали је у вечна дела
Ако се, како је записао Вилијам Шекспир, љубав роди, живи и умире у очима, значи ли то да је могуће волети неког тако што га само гледамо и огледамо се у његовом погледу? Маштамо и чезнемо за њим, будимо се и успављујемо његовом сликом у глави, радујемо се јер нам окупира мисли, летимо високо када га сретнемо, а заузврат не очекујемо ништа. Или је то, ипак, илузија, уколико смо ближи идеји да велике емоције траже блискост, интиму, додир?