Минхенско лето софистике
Данас 09.09.2018 | Пише: Зоран Андрић
СИМПОЗИЈУМ Појам софисте има у древној грчкој књижевности различиту семантичку примену. Он је од Пиндара и Хесиода синоним за „веште мушкарце“ који поседују или посебно знање или посебно искуство попут „Седморице мудраца“, општих политичара, судија, рапсода, пророка, филозофа.
Ово својство у четвртом веку почиње да добија негативни призвук, те та „способност“ постаје ознака за виспреност и препреденост, онако као што их је Платон видео у својим дијалозима. Овде је реч о карактерима софиста као што су Протагора, Горгија, Продик, Хипија или Тразимах. Од Платона је бављење софистиком и софистима било под великим моралним, политички и филозофским резервама. То је уједно и фасцинирајуће научно питање које са састоји у
