Зоран Заев за ББЦ на српском: Референдум је позитивна лекција и за Европу

У финишу кампање до рефререндумског изјашњавања Македонаца о споразуму са Грчком и новом имену земље, и суботом, у полупразној згради Владе, у премијерској канцеларији седи главни протагониста Зоран Заев.

Некадашња централа Комунистичке партије, која је за време претходног премијера Николе Груевског претворена у „Белу кућу&qуот; неокласицистичког стила, Заеву служи као место за предах између митинга и састанака са западним државницима који непрестано слећу у Скопље.

„Одговарам на три до пет хиљада порука дневно и то чини да сам у току са свим проблемима - то је предност мале земље.

Тако знам да је расположење у земљи позитивно&qуот;, каже Заев у разговору за ББЦ на српском.

Ипак, јасно види где може бити проблем - неопходно је да на референдум изађе више од половине уписаних бирача, а број од 900 хиљада гласача је велики изазов.

„Питање је да ли ће на гласање изаћи довољан број људи, посебно јер на референдум не излази исти број грађана као на изборе.&qуот;

Гласање је заказано за 30. септембар и то је тек једна од етапа у промени имена Македоније у Република Северна Македонија.

Референдум у Македонији

• Одржаће се 30. септембра 2018. године
• Право гласа има око 1 800 000 грађана
• За успех референдума потребно да изађе педесет одсто уписаних бирача плус један (око 900 хиљада)
• Трошкови кампање 3,5 милиона евра

Три теме - једно референдумско питање

Референдумска кампања обојена је једноличним тоновима - сем одлуке опозиционе ВМРО-ДПМНЕ да препусти грађанима одлуку о референдуму иако је та странка против споразума, све остале парламентарне странке подржавају договор са Грчком.

Ова једноличност додатно је ојачана начином на које је постављено, за опозицију спорно, референдумско питање.

„Све парламентарне странке су за улазак у НАТО и ЕУ, али је опозиција против договора са Грчком.

Не можете да будете против НАТО-а и ЕУ и зато и нема кампање да се гласа против на овом референдуму&qуот;, каже премијер Заев.

На опаску да су у питању помешане различите теме, Заев одговара да је промена имена иницирана управо због наставка евроатлантских интеграција.

„Што каже мој генерални секретар - када ме је матичар питао на венчању да ли узимам своју супругу, питао је да ли је узимам и у добру и у злу.

Не можете да узмете супругу само у добру - те две ствари су повезане и не би било логично да се Македонија изјашњава само о НАТО-у, само о ЕУ или само о договору са Грчком.

Ако једно успе - успева и друго и обрнуто.&qуот;

Овај референдум послужиће и као македонска потврда жеље за чланством у НАТО-у - новог референдума на ту тему неће бити.

О Европској унији, Македонци ће гласати, бар још једном - иако се на листићу налази питање о чланству у Унији, овај одговор неће бити коначан јер ће се поново о истом гласати на крају преговора.

Дан после референдума

Македонски премијер изјашњавање 30. септембра види као „историјску шансу да народ изабере европску Македонију, перспективу за генерације после нас&qуот;.

Због тога готово и да не успева да дочека крај питања о томе има ли „План 2&qуот; - ако референдум не успе.

• Заев: И „План 1&qуот; и „План 2&qуот; су да референдум успе.
• ББЦ: Немате план ако не успе?
• Заев: Ја чврсто верујем да ће да успе.
• ББЦ: Али као озбиљан политичар, размишљате ли шта ће бити ако не успе?
• Заев: За сваку земљу постоји сценарио ако нешто не успе. Али не желим о томе ни да мислим нити да разрађујем тај план. Чврсто верујем, а и грађани то кажу у свим анкетама, да ће референдум да успе. А онда ћемо све то да искористимо на економском плану.

Управо на економским обећањима заснивају се поруке на билбордима подршке референдуму - ако се гласа „за&qуот;, у Европу ће се извозити пољопривредни производи, студенти ће бесплатно студирати у Европи, а македонски језик ће се говорити у Европском парламенту.

Низ обећања која сјајно звуче, али - долазе са пуноправним чланством земље у Европској унији, од кога Македонију деле дуготрајни и детаљни преговори.

„То је тема на митинзима и сусретима са грађанима - да сви знају да првог октобра неће потећи мед и млеко у Македонији.

Али то је пут којим идемо, тако да то јасно кажемо грађанима&qуот;, закључује Заев.

Дипломатска променада у Скопљу

Скопски аеродром најпре је ове године променио име - не зове се више „Александар Велики&qуот;, а онда је постао дипломатски најфреквентнији у овом делу Европе.

„Референдум је позитивна лекција за Европску унију, чак и за западне земље - јер ни тамо нема много добрих искустава са референдумом.&qуот;

У престоницу Македоније, претходних неколико недеља стизао је цео врх Европске уније, немачка канцеларка Ангела Меркел, аустријски канцелар Себастијан Курц, амерички званичници - од министара до важних конгресмена.

„Европа и демократски свет су обећали - ако ви урадите своје, ми ћемо урадити наше.

Ми смо направили договор, они су испоручили - позив у чланство НАТО-а и отварање преговора са ЕУ.&qуот;

Заев сада своје госте подсећа на нове обавезе.

„Ако спроведемо договор, ЕУ треба да у јуну 2019. године отвори преговарачка поглавља, а НАТО у фебруару да донесе Протокол о ратификацији у земљама чланицама.&qуот;

Сви наши референдуми

„Име државе важно и Албанцима и Македонцима&qуот;

„Немамо довољно камења да нападнемо Русију&qуот;

Упадљиво је одсуство јавних дипломатских посета руских званичника - осим јавног става да су против уласка Македоније у НАТО, Москва се званично није укључила у референдумски дипломатски саобраћај.

„Замолио сам руског, али и све остале амбасадоре, да препусте грађанима да донесу одлуку - ми смо демократска, суверена земља у којој грађани одлучују.

И не могу да кажем да се неко мешао до сада у то питање - да ли је то Русија, Немачка, САД, Британија или неко трећи.&qуот;

О неформалном утицају Русије и покушајима да референдум пропадне, о чему је у Скопљу говорио и амерички министар одбране Џим Матис, Заев нема званичне информације.

„Као председник владе, не могу да кажем да имам доказе да Русија или било ко други утиче на грађане.

Могу само да потврдим да Русија не жели да се НАТО прошири на Македонију - и то је јавно познат став који може да утиче на грађане да донесу одлуку, али то је демократско право јер грађани треба да имају све информације.&qуот;

Уместо тога, Заев жели економску сарадњу.

„Немамо довољно камења да нападнемо Русију.

Можемо да јој понудимо наше производе, унапредимо сарадњу, купујемо производе попут гаса, гвожђа&qуот;, каже македонски премијер не заборављајући да нагласи да за Македонце чланство у НАТО-у и Европској унији нема алтернативу.

Ко је Зоран Заев

• Рођен 8. октобра 1974. године, у Струмици
• Дипломирао на Економском факултету у Скопљу, на истом универзитету стекао и мастер
• Од 2005. до 2016. године био градоначелник Струмице
• Од 2013. године лидер Социјалдемократске странке Македоније и лидер опозиције
• 31. маја 2017. године изабран за председника Владе Македоније

О границама на Балкану

Македонски референдум се с пажњом прати и у суседним земљама.

Са толиком пажњом да српски председник Александар Вучић са видном иронијом упорно понавља како референдум који би он организовао о статусу Косова никако не би имао питање по македонском моделу, са више тема.

„Могу да Вам дам само одговор који ће очувати пријатељство Србије и Македоније - то ми је дужност, јер македонски народ воли српски народ и обрнуто.

Није лако председнику Вучићу.

И пошто му није лако, немам коментар&qуот;, покушава да смири тензије Заев.

Каже и да ће Скопље подржати решење за Косово које буде плод дијалога и које ће служити унапређењу живота Срба, Албанаца и других грађана.

„Сва решења треба да произађу из договора и да буду подржана и прихваћена у региону - јер се све то односи на читав регион.&qуот;

На питање брине ли га решење које подразумева промену граница Србије и Косова, Заев радије са промене, пажњу усмерава на - отварање граница.

„Мене не би бринуло ако бисмо отворили међусобне границе чланством у Европској унији - и онда, вхо царес (прим. аут. кога брига).&qуот;

За преговараче Србије и Косова, Заев тражи мир и време - јер каже да се на тај начин дошло и до договора Атине и Скопља после деценијског спора.

„Ако Западни Балкан остане без отворених билатералних питања, ма ко да дође на власт у Европској унији после избора следеће године, не може да остане равнодушан према Западном Балкану&qуот;, каже Заев уз наду да би косовско питање могло да се реши у овој деценији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.19.2018)