Beograd: Novi performans 'Žena u crnom'
Žene u crnom održale su u centru Beograda novi performans, ovog puta povodom Međunarodnog dana mira.
Veliko crno platno spušteno je nasred Knez Mihailove.
Mladić, obučen potpuno u crno, kleknuo je na tkaninu čije ćoškove, u borbi protiv vetra, čuva kamenje.
Belom kredom piše po crnom materijalu i privlači tek poneki pogled prolaznika.
„Stop ratu", ispisao je u najpoznatijoj pešačkoj zoni Beograda.
Ruku prljavih od krede, potom je na crno platno počeo da lepi raznobojne nalepnice sa nazivima zamalja kojima je zajedničko samo jedno - rat.
Kongo, Ukrajina, Nigerija, Sirija, Irak, Palestina, Mjanmar, Sudan, Jemen, Somalija, Avganistan, Kamerun, Pakistan i Centralnoafrička republika.
Poslednji performans „Žena u crnom" odigran je u petak u centru glavnog grada Srbije povodom Međunarodnog dana mira.
„Odlučile samo da kao i svih prethodnih 27 godina dignemo glas protiv militarizma koji je sad poprimio veoma opasne razmere i manifestacije", kaže za BBC Staša Zajović iz „Žena u crnom".
Najomraženiji
„Žene u crnom" godinama na ulicama Beograda održavaju proteste i performanse, iako su oduvek jedna od najomraženijih nevladinih organizacija u Srbiji.
„To je demonizacija koju su počeli mediji tokom Miloševićevog režima", navodi Zajović.
Kako kaže, takav odnos prema njima ne prestaje.
„Režimski mediji poput Informera proizvode hajku i pozivaju na linč, ali ništa to ne bi bilo toliko bitno da oni nisu pod potpunom kontrolom režima".
Prema njenim rečima, vlast u Srbiji „ide od autokratije ka totalitarizmu", pa takvi mediji „ućutkavaju i stavljaju na stub srama sve koji drugačije misle".
„Znamo mi te strategije - to su vojne strategije", kaže Zajović, ističući da je „rat nastavljen drugačijim sredstvima".
„Najvažnije je da nema oružanih sukoba, ali mi znamo da su beda, pljačkaška privatizacija i sve što je posle rata došlo, ono što proizvodi socijalni rat".
Motivacija
„Žene u crnom" nastale su 1988. godine u Jerusalimu, tokom prve intifade.
Beogradska nevladina organizacija osnovana je 9. oktobra 1991. godine, kada su žene obučene u crno prvi put izašle na ulice glavnog grada Srbije.
„Rat je počeo i to je bila naša odgovornost kao građanki Srbije da tražimo odgovornost za ratne zločine", kaže Zajović.
Dva Prajda, gej premijerka, a problemi isti
Kako Fejsbuk javlja, ja te volim
„Nakon rata tražimo odgovornost za iste stvari. Mi smo protiv negiranja ratnih zločina i toga što Srbija do sada nije učinila gotovo ništa da se suoči sa ratnom prošlošću".
U protekle dve i kusur decenije „Žene u crnom" organizovale su više od hiljadu performansa i protesta.
„Radimo sa zajednicom žrtava, izmislile smo nove teorije, izumele nove prakse, organizujemo antimilitarističke, feminističke, antirasne proteste.
„Danas radimo i sa izbeglicama, isto kao što smo tokom devedesetih radile sa izbeglima sa prostora bivše Jugoslavije".
Šargarepa, ne bomba
Tokom performansa povodom Međunarodnog dana mira u Knez Mihailovoj je bilo desetak članova Žena u crnom, u pratnji dvadesetak policajaca.
„Nećemo vaš vojni rok, hoćemo naš rokenrol", pisalo je na jednom transparentu.
„Hrana, ne bombe", glasio je drugi, uz sliku podignute pesnice koja drži šargarepu.
Prolaznici uglavnom nisu bili zainteresovani za ovaj performans. Tek poneko bi bacio pogled.
Bilo je i nekoliko onih koji su negodovali i nešto sebi promrmljali u bradu.
Jedan stariji muškarac je prišao i rekao da je „vojni rok potreban, jer nas stalno napadaju".
Na najvećem transparentu pisalo je „stop militarizmu", uz precrtanu pušku i bombu, dok je na jednom bio i citat predsednika Aleksandra Vučića: „Toliko se ratuje po svetu, toliko sukoba ima, sve što napravimo, to prodamo" .
Pored je ispisano: „Ako izvoziš oružje, ne kukaj što uvoziš izbeglice".
Ručni vez, heklano, pleteno, šiveno
Autor ovog perfomansa je 32-godišnji Goran Lazin, dizajner i aktivista.
„Gledamo da svaka akcija ima neki performativni momenat i da to bude uvek nešto drugačije i da se ne ponavljamo".
„Ovog puta je to mapa zemalja pogođenih ratom", kaže Lazin za BBC, navodeći da je koristio kombinovane tehnike pri izradi.
„S obzirom na to da sam tekstilni dizajner, kombinujem ručni vez, heklano, pleteno, šiveno... Volim da eksperimentišem i igram se."
Kako kaže, motiviše ih to što se društvo nije odreklo ideologije koja je proizvela rat devedesetih - srpskog nacionalizma.
„Ne želim da živim u društvu nacionalizma, homofobije, fašizma, rasizma, želim da živim u normalnom i zdravom društvu", ističe Lazin, čije ruke više nisu bile bele od krede.
Oružje i vojni rok
Govoreći o Međunarodnom danu mira, Staša Zajović za BBC kaže da je veliki problem to što su Srbija i Crna Gora uz Jemen „najnaoružanije zemlje na planeti".
Najveći deo tog oružja nalazi se u rukama civila, većina nije registrovana, tvrdi Zajović.
Prema njenim rečima, drugi problem je to što je Srbija značajni izvoznik oružja u ratom zahvaćena područja.
„Dolaskom Vučića na vlast ona se razmeće i hvali time što se izvozi oružje.
„Srbija i dalje proizvodi kasetnu municiju, zato što je jedina država koja nije usvojila konvenciju o njenoj zabrani", kaže ona.
Uz to, u Srbiji su u toku „potpuno besmislene, neopravdane, cinične i bedne kampanje o uvođenju vojnog roka", ocenjuje Zajović.
„Milion muškaraca je ovde tokom devedesetih rekao da neće da bude topovsko meso, pa neće valjda sada da idu u nove pohode?
Znamo da je to samo propagandni trik. Kome se obraćaju? Samo plaše građane.
I to što koriste ogromna sredstva za vojne parade, te defilee i proslave, to je užasna uvreda za stanovništvo koje živi u bedi".
11 krivičnih
Na pitanje kako reaguju na provokacije, koje uvek prate njihove performanse, kaže da trenutno vode 11 krivičnih procesa.
„Nijedan od 1991. nije donet u našu korist. Jeste jedan, zato što smo se žalili u Strazburu".
„Sarađujemo sa policijom, evo ih, tu su", kaže i okreće glavu ka policajcima koji su obezbeđivali skup.
„Ali sa režimom ne želimo, jer to samo njima služi za dobijanje političkih poena.
Radimo autonomno, nezavisno i horizontalno i nastojimo da sačuvamo doslednost".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.21.2018)
Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje Netanjahua, Galanta i vođe Hamasa
