Острво Силба – и тиме је све речено!

Кад сам сео ово да пишем осећао сам се помало као оно Буриданово магаре што неодлучно између два пласта умире од глади. Разлог моје неодлучности је дилема вреди ли љубоморно прећутати другима колико је лепа Силба, или пак написати, покушати да обзнаним све што ме веже за њу, па да навру пуки радозналци којима баш и није место на том од потрошачко/простачког туризма очуваном острву. Одлучио сам се да ипак пишем, јер верујем да они који прате