Запис о Бранимиру Васићу, великом новинару „малих” спортова
Спортски журнал 06.10.2018
Уколико је пријатељство нешто што је у човековом срцу и глави и ако пријатељство не зависи од броја сусретања, испијених пића или о било каквих материјалних интереса који би проистекли из таквог односа међу људима, онда је Бранимир Васић мој велики пријатељ
Захваљујући њему, његовој доброти, његовом уверењу да је све добро и да ће тако бити, заволео сам новинарство. Инфицирао ме овим послом. Сигурно да није ни слутио колико је учинио да се посветим овом позиву, а никада му то нисам признао и сада кад је отишао не могу да прежалим што му то нисам рекао. Негде почетком 1989. када сам био новинарски жутокљунац, назвао ме преко телефона из Београда у Сарајево и кратко саопштио: – Милораде, сутра
