Мишчевић: Усклађивањем проприса о рибарству са ЕУ, Србија иде до фондова

Шефица Преговарачког тима Србије за приступању ЕУ, Тања Мишчевић је данас рекла да ће усклађивање законодавства Србије с прописима ЕУ о рибарству и "аквакултури", у оквиру Преговарачког поглавља 13, бити велика обавеза, али ће то омогућити да се користе средства европских фондова за рибарство.

Она је Привредној комори Србије (ПКС) на представљању тог преговарачког поглавља, отвореног јуна ове године, рекла да на почетку "скрининга" (аналитички преглед стања) није изгледало да ће бити већих проблема у усклађивању прописа Србије и ЕУ у области рибарства и "аквакултуре" (гајења рибе).

"На почетку анализе стања у рибарству није изгледало да има проблема осим неколико ситница, а убрзо ме је поразила чињеница да је један од најстарих рибњака у овом делу Европе, 'Ечка', престао да ради, чиме нам је смањен потенцијал у производњи", рекла је Мишчевић.

Велики послови који предстоје у процесу хармонизације законодавства Србије и ЕУ су, према њеним речима, израда стратегије за "аквакултуру" и "изградња административних капацитета" за доношење закона и за контролу њиховог спровођења.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић рекао је да Србија има више пројеката у области рибарства, те је потребно прописати правила.

"Усклађивање законодавства је велика обавеза, али ће значити и кориуст за фирме које се баве рибарством упркос томе што Србија бележи дефицит у трговини са земљама ЕУ", рекао је Станојевић који је и члан преговарачке групе.

Заменик председника преговарачке групе у Министарству пољопривреде, шумарства и водопрвреде Мирко Новаковић рекао је да у Србији постоји 11 рибњака за узгој кечиге, 66 за пастрмке и 74 за шаране.

Он је рекао да су шарани у рибњацима прошле године десетковани због вирусне болести.

У Србији постоји и 45 објеката за прераду рибе, а 16 има дозволу за извоз у ЕУ.

Србија, по његовим речима, има дупло већи увоз од извоза рибљих производа, али разлика у вредности извоза није тако велика јер извози квалитетније и скупље производе.

Новаковић је рекао да у оквиру преговора треба да се реши и статус европске јегуље, односно да ли је има у рекама у Србији, а зна се да је има у водама Црноморског слива којем припадају и две реке у Пчињском округу.

Бивши директор Рибарског газдинства "Ђердап", Синиша Стаменковић подсетио је да Србија од 2000. године не испуњава међународну обавезу порибљавања Дунава.

Он је рекао да је Центар за репродукцију и реинтродукцију рибе који је имао обавезу да порибљава Дунав, због тога што је изгардњом бране и хидроелектране спречена миграција рибе, више не ради јер га хидроелектрана не финансира.

"Србија је била обавезна да годишње обезбеди и пусти у Дунав 80.000 килограма млађи рибе", рекао је Стаменковић и додао да ће Србију на то сигурно подсетити нека од суседних држава која је и чланица ЕУ.

Навео је да се у време Југославије на производњи заштићеног "кладовског кавијара", од улова моруне и паструге, годишње зарађивало милион долара када је килограм коштао 870 долара, а сада је 25.000 долара јер је све мање рибе од које се производи.

(Бета, 08.10.2018)