Не дај се, генерацијо
Данас 10.10.2018 | Пише: Милојко Пантић
После моје прошлонедељне приче, у ствари вапаја под насловом „Стрпајте ме у затвор“, сретне ме нешто млађа госпођа од мене, и уз речи подршке, похвале па чак и дивљења према ономе што пишем и говорим, на крају је и сама завапила: Не дај се, генерацијо.
То су заправо вапаји очајника изазвани бесмислом до којег нас је живот довео. То су такође, како песник каже, речи које пеку, којима је тесно у грлу и жељне су да завапе. Јер два основна постулата на којима почива савремени свет – знање и одговорност избрисани су из речника у српском језику. Припадам генерацијама које су рођене од 1945. до 1960. године, дакле после Другог светског рата. У вировима и плићацима мирнодопског живота стицали смо
