Протест у Вуковару: Против кога су се окупили демонстранти
Хиљаде људи у Вуковару тражило је правду за жртве ратних злочина, али и вршило притисак на институције.
Када се у једном граду од двадесетак хиљада становника окупи 20 хиљада демонстраната по оцени организатора, или 9 хиљада демонстраната по саопштењу полиције - послата порука добије додатну тежину.
Организатори протеста у Вуковару кажу да је основна порука указивање да суђења за ратне злочине нису дала резултат ни више од две деценије након завршетка рата, те да злочинци слободно шетају улицама Хрватске.
Ипак, списак високих гостију, али и став Владе у Загребу, указују да би са протеста могла да се прочита и политичка порука унутрашње борбе на хрватској политичкој сцени.
„За почетак, промените законе који се тичу процесуирања ратних злочина.
Оснујте специјализовани суд и тужилаштво са посебним овлашћењима у којима неће радити људи који су се борили против ове државе и који је нису хтели.
Условите овим улазак Србије у Европску унију&qуот;, поручио је са говорнице градоначелник Вуковара Иван Пенава.
На скупу су приказана потресна сведочења о силовањима, убиствима и другим злочинима за које су наведена имена осумњичених против којих није било поступака.
Ко је организовао протест, ко је на протест дошао, а ко није
Иван Пенава градоначелник је Вуковара у два мандата.
Године 2017, победио је на изборима у првом кругу, надмоћно освојивши нешто више од 61 одсто гласова Вуковараца.
Овај некадашњи веслач и професор физичког у Економској школи у Вуковару организацијом протеста поступио је супротно жељама руководства своје странке ХДЗ.
Можда баш због тога, на протесту је виђен само један посланик ХДЗ-а - Стево Цулеј, који је најавио и могућност да напусти клуб ове странке и придружи се клубу екстремно десних посланика већином изашлих из ХДЗ-а.
Присутни у Вуковару били су бивши високи функционер ХДЗ-а и некадашњи министар здравља Дарко Милиновић кога је странка искључила из чланства, некадашњи министар културе Златко Хасанбеговић, Бруна Есих, Миро Буљ.
Заједнички именитељ овим бившим члановима ХДЗ-а је да деле конзервативније ставове у поређењу са актуелним руководством странке Андреја Пленковића.
Живот на граници не чека политичке одлуке
Коме су све упућене поруке
Новинар Вечерњег листа Бранимир Брадарић каже за ББЦ на српском да је протест, упркос страховима многих, а пре свега владајућих, прошао мирно и без инцидената.
„Осим неколико појединачних узвика оставке, издаја и одлазите, није било никаквих политичких порука нити претварања протеста у некакво антивладино окупљање грађана.&qуот;
Брадарић описује да је на протесту градоначелник Вуковара прозвао институције које не процесуирају ратне злочине.
„При томе је пазио да директно не прозове премијера Андреја Пленковића, те истакао како сви заједно морамо радити на јачању државних институција.&qуот;
Ипак, Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина, институције која повезује општине са српским становништвом, каже да се само формално протестовало против починилаца ратних злочина, и то само према припадницима хрватског народа.
„Суштински, протестовало се против владе Андреја Пленковића, будући да се ту радило о унутарстраначком сукобу и обрачуну једне умерене струје ХДЗ-а и једне десне фракције те странке.&qуот;
Јеремић, члан Самосталне демократске српске странке која подржава Пленковићеву владу, додаје да је у најблажем смислу некоректно да градоначелник једног града, који треба да заступа све грађане тог града, говори само о жртвама једне националности док жртве друге националности - уопште не помиње.
„Срби апсолутно имају разлог за забринутост јер се овим протестом врши притисак на институције које раде свој посао - да дође до убрзања ствари које не би биле можда довољно истражене само како би се десничарима показало како се нешто ради&qуот;, каже Јеремић.
„Заједница српских општина&qуот; која већ постоји
Нове боје за нови живот „Борова&qуот;
Шта после протеста
Организатори скупа дали су својеврстан рок сопственој влади - наредно окупљање заказали су за годину дана, 12. октобра 2019. године.
„После оваквих слика поставља се и питање даље сарадње Града Вуковара и министарстава Владе Хрватске.
Исто тако, може се само спекулисати како на протесте у Вуковару и нејасне даље односе Вуковара и Загреба гледају потенцијални инвеститори&qуот;, каже новинар Вечерњег листа Бранимир Брадарић.
Инвеститори и јесу највећа потреба града на Дунаву који је пре ратних страдања имао 40 хиљада становника, снажну индустрију и био један од симбола развоја бивше Југославије.
Данас је вуковарска економска перспектива далеко лошија, а исељавање се наставља јер из града одлазе многи због потраге за послом.
О економској помоћи „Граду хероју&qуот; најчешће се говори у данима око обележавања годишњица ратних страдања, када се у овај град сјати државно руководство и војни врх.
Управо 18. новембра ове године, на Дан сећања на жртве Вуковара, премијер Андреј Пленковић доћи ће у овај град.
„Свима су још у сећању слике из 2013. године када је колона сећања са државним врхом и дипломатским кором заустављена на путу и када је тадашњи премијер Зоран Милановић журно, у пратњи телохранитеља, напуштао гробље у Вуковару&qуот;, подсећа Брадарић на сложене односе града који у Хрватској носи посебан статус.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.15.2018)
