Косовска армија: Оловни војници

Народна пословица каже да се од пуне пушке боји један човек, а од празне двојица.

Боји се онај у кога је пушка уперена, јер не зна да је празна, а боји се и онај који је држи јер то зна.

Нешто слично се дешава и са планом косовских власти да трансформишу Косовске безбедносне снаге (КБС) у војску Косова, што је изазвало бурну реакцију у Србији.

Косовска скупштина је прошле недеље усвојила три закона којима се мандат КБС, лако наоружаних јединица са задатком да делују у ванредним ситуацијама, проширује да у будућности „брани територијални интегритет Косова&qуот; и да се додатно наоружа.

Кратка историја КБС

Косовске безбедносне снаге вуку корене из Ослободилачке војске Косова (ОВК), герилске организације која је по престанку сукоба 1999. разоружана и расформирана.

Да би се бивши герилци некако упослили, формиране су Косовске заштитне снаге, са сличним мандатом као и данашње КБС. На чело је именован Агим Чеку, бивши генерал ОВК.

Косовске заштитне снаге су расформиране 2009. Исте године формиране су КБС, углавном од млађих кадрова који нису учествовали у сукобу.

У јединицу, која броји око 5,000 људи, укључени су и припадници мањина. Срби, којих је у једном тренутку било четрдесетак, углавном су напустили КБС након најаве о трансформацији.

КБС је наоружана искључиво лаким (пешадијским) оружјем, а располаже и са нешто борбених возила које је поклонила Турска.

Предвиђено је и да Косово добије Министарство одбране, које досад није постојало.

Овим је заобиђена редовна процедура, по којој је најпре требало у парламенту обезбедити двотрећинску већину за промену Устава и сагласност представника националних мањина, укључујући и Србе.

Пошто те услове није било могуће испунити, влада премијера Рамуша Харадинаја прогурала је законе простом већином, упркос противљењу српских посланика и министара.

Бука и бес

Реакција Београда била је очекивано жестока. „То је нешто што изазива страх&qуот;, рекао је председник Александар Вучић и додао да је ситуација „много тешка за нас&qуот;.

Министар одбране Александар Вулин упозорио је да потез Приштине „угрожава мир и безбедност целог региона&qуот; и да ће косовска војска бити састављена од „неосуђених терориста&qуот;.

Сличне оцене дали су и други државни функционери, а таблоиди су додатно потпирили ватру насловима типа: „Албанци хоће рат!&qуот;.

Неки су најавили и могућност да се Косово прогласи окупираном територијом, што би имало далекосежне последице, пре свега у самој Србији.

За то време, председник Косова Хашим Тачи и премијер Харадинај су давали тријумфалистичке изјаве.

„Колико смо поносни данас због наших ћерки и синова у униформама!&qуот;, написао је на Твитер налогу Тачи, док је Харадинај изјавио да је формирање војске „важан корак за консолидацију државе Косово на путу ка НАТО&qуот;.

Честиткама се придружио и председник Албаније Еди Рама, који је преко Твитера поручио: „Слава мученицима Косова и благословена била новорођена војска Републике Косово&qуот;.

Фотографије које је приложио, на којима су напоредо припадници ОВК и КБС, нису баш у складу са прокламованим принципом да ће будућа војска бити „мултиетничка и посвећена очувању мира&qуот;.

Шта каже Запад, а шта Руси?

Реакције из света биле су знатно уздржаниије. Земље које су признале Косово, а пре свих Сједињене Америчке Државе, изразиле су начелну подршку идеји да Косово у будућности добије војску, уз резерву да би више волели да је то учињено на уставан начин.

„Транзиција Косовских безбедносних снага у Оружане снаге је процес који захтева време, а да ће Вашингтон осигурати да се то одвија на начин који ће допринети регионалном миру и стабилности&qуот;, рекао је високи функционер Стејт Департмента Метју Палмер током посете Београду у петак.

НАТО, чија косовска мисија у оквиру КФОР-а има око 4,000 војника, децидирано је саопштио да „подржава КБС у садашњем мандату&qуот;, што значи да не подржава трансформацију.

То је логично јер НАТО засад има монопол на одбрану Косова, и успостављање друге војске са истим задатком би му знатно искомпликовао мандат.

Србија и Косово: Олако обећана брзина

Виртуелни рат Београда и Приштине

Москва је, очекивано, изразила противљење.

&qуот;Формирање Косова, начин на који је то урађено ... представљају додатни и веома озбиљан фактор нестабилности на европском континенту&qуот;, рекла је портпаролка руске дипломатије Марија Захарова.

Шта се у ствари мења?

Кратко речено - засад ништа.

Како је то још пре неколико месеци објаснио командант КФОР-а, италијански генерал Салваторе Куочи, за трансформацију КСБ у војску потребно је најмање десет година.

„То није само питање транзиције, него и питање опреме, обуке тих људи и изградњи одбрамбрених капацитета&qуот;, рекао је за косовску телевизију КТВ 14. јуна ове године.

Ако се узме у обзир да је КБС потпуно завистан од НАТО и америчких партнера кад је реч о ставкама које је генерал поменуо - обуци, опреми и изградњи капацитета - онда је јасно да ће правац и темпо трансформације де факто диктирати они, а не косовска влада.

Управо то је мислио Палмер када је рекао да ће „Вашингтон осигурати да се то одвија на начин који одговара регионалном миру и стабилности&qуот;.

„Запад је до скора био врло одлучно против формирања војске мимо промене Устава, али сад су омекшали став&qуот;, каже за ББЦ Агрон Бајрами, главни уредник приштинског листа Коха Диторе.

Он објашњава ту промену „замором&qуот; због изостанка напретка у процесу нормализације односа Београда и Приштине.

„Очигледно да су се определили да пусте да ствари иду неким другим током&qуот;, каже он.

Али чак и да се војска формира сутра, циљани формат од око пет хиљада војника не би могао да угрози вишеструко надмоћну Војску Србије.

А када је реч о косовским Србима који стрепе од покушаја насилне интеграције српских општина, досадашње искуство показује да им опасност не прети од легалних оружаних снага Косова - у које спада и полиција - него од илегалних група и насилничке руље.

То се јасно видело 17. марта 2004, када је неколико хиљада Срба протерано из градова и енклава јужно од Ибра, као и у низу сукоба око моста у Митровици.

Због свега тога, претња косовском војском је претња празном пушком, с тим што и београдске и приштинске власти то одлично знају.

Они се једних других не боје, али им напета атмосфера одговара из политичких разлога.

Боји се трећа страна - у овом случају грађани Србије и Косова, којима уопште није до рата.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.22.2018)