Bosna i Hercegovina: Šišmiši imaju prvi saobraćajni znak
Centar za krš i speleologiju iz Sarajeva postavio prvi znak koji upozorava vozače da uspore i sačuvaju slepe miševe.
Šišmiši su stali rame uz rame sa domaćim i divljim životinjama - u Bosni i Hercegovini, i oni se sada nalaze na saobraćajnim znacima kojima se vozači upozoravaju da uspore.
Organizacija Centar za krš i speleologiju iz Sarajeva postavila je kod pećine Ponikva, u blizini Vareša i Olova, severno od Sarajeva, jedinstveni saobraćajni znak jer jedino na ovom mestu u Bosni i Hercegovini žive dve retke vrste šišmiša.
„Zabeležili smo dva stradanja šišmiša za koje znamo - a to znači da ih ima mnogo više jer smo se mi zatekli u trenutku samo ova dva.
Inače njihove leševe pokupe kune, lisice, i njihov broj je mnogo veći", kaže za BBC na srpskom Jasminko Mulaomerović iz Centra za krš.
Posebno ih je ugrozila - modernizacija tunela.
Nova svetla i asfalt doprineli su da se vozila kreću neuporedivo brže, što životinjama daje malo prilike da izbegnu kobni susret.
„Na nekim mestima, tunel u pećini je toliki da bukvalno samo šleper može da prođe - šišmiš koji izlazi iz svojih kanala nema šanse da ga izbegne."
Mulaomerović kaže da je pećina Ponikva posebna i po činjenici da je jedna od pet na svetu kroz koju čitavom dužinom prolazi tunel.
Mogu li ptice da poprave što su ljudi pokvarili
Šta je sve izgorelo u požaru u Carskoj bari
Uhapšen vozač koji je gazio emue
Pećina Ponikva - dom najmanje sedam vrsta šišmiša
- veliki potkovasti šišmiš
- mali potkovasti šišmiš
- veliki mišouhi šišmiš
- veliki kasni šišmiš
- širokouhi šišmiš
- alpski dugouhi šišmiš
- šrajbersijev šišmiš
Zašto su važni šišmiši?
Jasminko Mulaomerović, inače doktor karstologije, kaže da su šišmiši najvažniji regulatori štetnih insekata u prirodi.
„Oni se hrane isključivo štetnim vrstama noćnih insekata, među kojima ima onih koji su štetni i za biljke i za ljude.
Računa se da od 2 do 3 hiljade štetnih insekata jedan šišmiš pojede za noć."
On dodaje da su pojedine zemlje, renoviranjem čitavih gradskih četvrti, stvorile problem zatvarajući sve rupe gde se šišmiši mogu sakriti.
„Sada je u Evropskoj uniji uveden standard da svaka zgrada mora imati elemente za sklanjanje šišmiša i gnežđenje lastavica."
Zbog toga, i aktivisti u Bosni i Hercegovini rade na staništima šišmiša.
Planiraju da jedan stari nemački bunker pretvore u kućicu za šišmiše jer su u drugim zemljama primetili da se na njivama može koristiti i do 30 odsto manje pesticida, ako su šišmiši u blizini.
„Oni su naše najkorisnije komšije - a mi o njima imamo uglavnom predrasude", zaključuje Mulaomerović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.07.2018)
