Dug put do prve presude za zločin iz mržnje

Prva krivična presuda u Srbiji kojom je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne za krivično delo doneta je drugog dana novembra, saopštio je Komitet pravnika za ljudska prava.

Slučaj tridesetšetogodišnjeg pripadnika LGBT populacije prvi je u kome je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo pravosnažnu presudu u postupku u kome je nasilje u porodici bilo motivisano činjenicom da je oštećeni pripadnik LGBT populacije.

Zločin iz mržnje deo je Krivičnog zakona od decembra 2012. godine i definisan je članom 54a.

Međutim, ovo je prva presuda.

Nasilje u porodici i zločin iz mržnje

Sudski proces počeo je 2014. goidine, objašnjava za BBC na srpskom Kristina Todorović, pravnica Komiteta pravnika za ljudska prava koja je radila na slučaju.

„Istraga je trajala nerazumno dugo - došlo je i do selidbe tužilaštava i sudova u nove zgrade, što je dodatno uticalo na trajanje postupka", kaže.

Sećanje na Dušana Jovanovića: Zločin iz mržnje prema romskom dečaku

Zašto su notari počeli da vas pitaju jeste li u braku

Postupak je trajao dugo i zbog odstustva okrivljenog, oca tridesetšestogodišnjeg mladića.

„Nakon okončane istrage, okrivljeni je zloupotrebljavao procesna ovlašćenja nepojavljivanjem pred sudom uz različita opravdanja, često i zdravstvene prirode, a da nije dostavljao uredne lekarske nalaze kojima bi pravdao nedolazak", kaže Todorović.

Šta je zločin iz mržnje?

Zločin iz mržnje deo je Krivičnog zakonika Srbije u članu 54a.

Krivično delo motivisano mržnjom je motivisano mržnjom zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Odbrana okrivljenog uticala je da se utvrdi da je nasilje u porodici motivisano mržnjom.

Todorvić objašnjava da se okrivljeni branio stavom - da ne bi postupao kako jeste da se sin nije pripadnik LGBT populacije.

„Ova činjenica je pomogla da se utvrdi motiv, odnosno da je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog seksualne orijentacije sina".

Zašto je pravda spora?

Kako je zločin iz mržnje deo Krivičnog zakonika još od 2012. godine, iz Komiteta pravnika za ljudska prava objašnjavaju da je očigledno da je postojao otpor u primeni.

„Nije bilo jasno na kome je obaveza da se na ovaj član pozove - da li na policiji, tužilaštvu ili sudu", objašnjva Todorivić.

Ona ističe da smatra da je važno da javnost zna da je ovaj mehanizam deo zakona jer se na taj način sprečava zločin iz mržnje i šalje poruka ranjivim grupama da država može da pruži adekvatnu zaštitu.

U čemu je značaj prve presude?

Za tridesetogodišnjeg mladića, život će tek sada krenuti normalnim tokom, smatra Todorović.

„Ova presuda je za njega od izuzetnog značaja, sa obzirom na to da je bio žrtva nasilja dugo vremena pre nego što se obratio našem pravnom timu za pomoć", kaže.

Iz Komiteta kažu da se nadaju da će presuda uticati na sudsku praksu, ali i na pripadnike manjinskih grupa.

O osnovnim praktičnim informacijama u vezi sa zločinom iz mržnje, više možete pročitati na ovom linku.

(BBC News, 11.07.2018)