Дуг пут до прве пресуде за злочин из мржње

Прва кривична пресуда у Србији којом је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне за кривично дело донета је другог дана новембра, саопштио је Комитет правника за људска права.

Случај тридесетшетогодишњег припадника ЛГБТ популације први је у коме је Први основни суд у Београду донео правоснажну пресуду у поступку у коме је насиље у породици било мотивисано чињеницом да је оштећени припадник ЛГБТ популације.

Злочин из мржње део је Кривичног закона од децембра 2012. године и дефинисан је чланом 54а.

Међутим, ово је прва пресуда.

Насиље у породици и злочин из мржње

Судски процес почео је 2014. гоидине, објашњава за ББЦ на српском Кристина Тодоровић, правница Комитета правника за људска права која је радила на случају.

„Истрага је трајала неразумно дуго - дошло је и до селидбе тужилаштава и судова у нове зграде, што је додатно утицало на трајање поступка&qуот;, каже.

Сећање на Душана Јовановића: Злочин из мржње према ромском дечаку

Зашто су нотари почели да вас питају јесте ли у браку

Поступак је трајао дуго и због одстуства окривљеног, оца тридесетшестогодишњег младића.

„Након окончане истраге, окривљени је злоупотребљавао процесна овлашћења непојављивањем пред судом уз различита оправдања, често и здравствене природе, а да није достављао уредне лекарске налазе којима би правдао недолазак&qуот;, каже Тодоровић.

Шта је злочин из мржње?

Злочин из мржње део је Кривичног законика Србије у члану 54а.

Кривично дело мотивисано мржњом је мотивисано мржњом због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета.

Одбрана окривљеног утицала је да се утврди да је насиље у породици мотивисано мржњом.

Тодорвић објашњава да се окривљени бранио ставом - да не би поступао како јесте да се син није припадник ЛГБТ популације.

„Ова чињеница је помогла да се утврди мотив, односно да је кривично дело учињено из мржње због сексуалне оријентације сина&qуот;.

Зашто је правда спора?

Како је злочин из мржње део Кривичног законика још од 2012. године, из Комитета правника за људска права објашњавају да је очигледно да је постојао отпор у примени.

„Није било јасно на коме је обавеза да се на овај члан позове - да ли на полицији, тужилаштву или суду&qуот;, објашњва Тодоривић.

Она истиче да сматра да је важно да јавност зна да је овај механизам део закона јер се на тај начин спречава злочин из мржње и шаље порука рањивим групама да држава може да пружи адекватну заштиту.

У чему је значај прве пресуде?

За тридесетогодишњег младића, живот ће тек сада кренути нормалним током, сматра Тодоровић.

„Ова пресуда је за њега од изузетног значаја, са обзиром на то да је био жртва насиља дуго времена пре него што се обратио нашем правном тиму за помоћ&qуот;, каже.

Из Комитета кажу да се надају да ће пресуда утицати на судску праксу, али и на припаднике мањинских група.

О основним практичним информацијама у вези са злочином из мржње, више можете прочитати на овом линку.

(ББЦ Невс, 11.07.2018)