Косово: Упознајте продавце лажних вести на које сви кликћемо

Пре две недеље, седео сам у мрачном бару у малом граду удаљеном сат вожње од Приштине.

Испред мене је човек нервозно склањао лице од камере.

Он је продавац лажних вести и пристао је - на крају - да ми исприча како зарађује за живот.

Први пут сам на Косову био пре годину дана, током истраживања начина на који се моћ мења у дигиталном добу.

Чуо сам приче о сумњивим руским акцијама на том пољу и војскама људи које се, пре свега, боре информацијама.

Ипак, људи које упознао сам у Приштини показали су ми да постоји други, веома једноставан разлог због којег људи шире лажне и сензационалистичке вести.

Новац.

Зато што кликћемо на то.

Кликбејт и „лажне вести&qуот; су термини које свет користи за описивање лажног и сензационалистичког материјала који кружи интернетом.

Шта дигитална поп култура приповеда о Лидлу

Ослобођење Београда у Првом светском рату на Твитеру

Како Фејсбук јавља, ја те волим

Пре годину дана, „Бурим&qуот; ми је објаснио да су лажне информације индустрија која цвета.

Нешто од тога има везе са политиком, али се углавном ради о „нећете веровати шта се догодило&qуот; вестима.

„Ослобођен мушкарац који је шутирао пса док му није сломио ребра&qуот;, гласио је један наслов.

„Дечак се после 12 година пробудио из коме, родитељима шапнуо мрачну тајну&qуот;, био је наслов друге приче.

Већина тих текстова делује као вести, али они постоје само из једног разлога - због кликова.

Зарађивати од интернета, пре свега, значи привући публику, па трговац са којим сам причао поседује низ Фејсбук страница о разним темама - од хришћанства до празничних донација.

О чему год да су, публика им је велика - 90.000 лајкова, 240.000 лајкова, 26.000 лајкова.

Бурим тако садржај пласира пред око милион очију, а све претвара у материјал за рекламу.

Зарађивао је око 600 евра дневно, што је много више него од било ког легитимног посла који је могао да обавља на Косову.

Међутим, технолошки гиганти су у међувремену обећали да ће угасити индустрију којом се он бави.

Чак је и Марк Закерберг лажне вести назвао „личним изазовом&qуот;.

Фејсбук је тако у 2018. безбедносни тим повећао на 20.000 људи и затворио многе групе и странице које шерују кликбејт наслове.

Због тога сам се прошлог месеца вратио у Приштину, овог пута са ББЦ екипом.

Желео сам да видим да ли се из угла оних који шире лажне вести нешто променило и да ли је Фејсбукова акција против лажних вести заиста имала ефекта.

„Публика те странице је углавном из Велике Британије&qуот;, каже ми младић са осмехом, надвијен над телефоном тако да камера не може да му ухвати лице.

Фејсбук реформе о којима сам слушао заиста су имале неког ефекта - затворен је низ страница.

Приход је са 600 евра дневно пао на око стотину.

Ширење лажне вести постало је мање профитабилно - а вероватно и мање политичко.

Сада је више је усмерено на познате, са причама да је неки фудбалер поломио ногу или нешто што има везе са секом. Они који праве лажне вести шерују тривију, не Трампа.

Млади

Међутим, иако доноси мању зараду, ова пракса је и даље широко распрострањена.

„Четрдесет процената младих са Косова се тиме бави&qуот;, каже ми један од њих.

„Хиљаде&qуот;, додаје други.

А то је невероватно - 100 евра дневно је сума која многима мења животе, нарочито њему који је као конобар зарађивао седам евра дневно.

Одговор на питање „зашто&qуот; био је јасан. Због нових Фејсбук реформи, главно питање је „како&qуот;.

Друга страна индустрије лажних кликбејт вести није нам видљива - постоји мрежа затворених група са од неколико стотина до више хиљада људи.

А да бисте били део ње, неко мора да вас позове да постанете члан.

Када уђете у групу, схватите да Фејсбук није само место за тражење публике - на њему многи продавци лажних вести међусобно тргују.

Видео сам Фејсбук странице са више хиљада лајкова како се продају за хиљаде долара.

Други продају лажне лајкове и лажне налоге или једноставно нуде савете како избећи Фејсбукове безбедносне мере.

Чак сам пронашао и „увод у лажне вести&qуот; за почетнике, са све колекцијом Фејсбук страница за привлачење публике.

Дакле, није само Фејсбук иновативан - и продавци лажних вести су проницљиви.

Широм света постоји хиљаде и хиљаде продаваца лажних вести, а обично су то млади мушкарци који су дигитално писмени.

Спремни су да било какав садржај шерују за кликове.

А зна се шта најбоље пролази на интернету - „шокантно&qуот;, „ужасавајуће&qуот; и „нећете веровати&qуот;.

(ББЦ Невс, 11.12.2018)