Илузија Квачице
Данас 15.11.2018 | Пише: Павле Симјановић
Признајем да сам избегао гледање документарног филма „Србенка“ на Сарајевском филмском фестивалу. Будући да нас филм и позоришна представа, чији настанак бележи позивају да се загледамо у своје „срце таме“ и истражимо садржај његових дубина у којима обично налазимо осећаје и пориве сличне наказним, зубатим и окатим рибама што настањују океанска дна, морам да, сада, обучем скафандер присећања.
Можда сам у хотелској соби писао текст те нисам стигао. Можда сам између гледања „Србенке“ и нечега другог одабрао то друго којег сада не могу да се сетим. А можда ми се није гледала прича о дванаестогодишњој девојчици из Хрватске, са родитељима Србима, која је себе, први пут када нам у животу такве ствари падају на памет, одредила као „Србенку“. Можда сам помислио да, као власник српског пасоша, нисам део публике којој је „Србенка“
Додај Наслови.нет као Google извор
