Kosovske takse za robu iz Srbije i BiH: „Nismo imali izbora“

Medeno srce, Plazma keks, kečap, Mančmelou, margarin Dobro jutro, Jafa keks, puter i voda Rosa - namirnice su iz Srbije koje Flutra Halilaj iz Prištine svakodnevno koristi, ali zbog novih mera kosovske vlasti više neće moći da ih nabavlja u tamošnjim marketima.

Kako za BBC na srpskom kaže, za sve će naći zamenu, osim za Plazmu.

„Ona je nezamenjiva. Najbolja je", priča Flutra.

Od novih mera, aneksom ugovora, biće izuzeto nekoliko stranih kompanija koje posluju na teritoriji Srbije i odatle izvoze proizvode.

Tako će na Kosovu kao i do sada moći da se prodaju proizvodi kompanija Koka-Kola, Tuborg, Dukat, Gemalto, Rauh, Henkel, Fluidi, Gorenje i Megle.

Sarajevo: Kontramere nemaju smisla

Kada je reč o stranim kompanijama koje distribuiraju robu na Kosovo iz BiH, prema rečima predsednika Spoljnotrgovinske komore BiH, Vjekosava Vukovića, neke od njih pokušavaju da dokažu da su poreklom iz drugih zemalja, a da su samo punionice na teritoriji te zemlje.

„Da li će Privredna komora Kosova imati sluha za to, i dalje ne znamo. Na stalnoj smo vezi i čekamo odluku", priča Vuković.

Za sve ostale kompanije iz BiH i Srbije važi novouvedena taksa. Blic piše da su direktno ugoržene 2.662 srpske firme.

Inače, prvih pet izvoznika iz Srbije na Kosovo su Naftna industrija Srbije, Koka-Kola, HSE Balkan enerdži, Henkel i Hestil, kažu za BBC na srpskom u Ministarstvu trgovine Srbije.

Prema navodima iz tog ministarstva, prvih pet najznačajnijih proizvoda u plasmanu na Kosovo su voda, gasna ulja, benzin, šećer i suncokretovo ulje.

S druge strane, u Srbiju se sa Kosova najviše uvozi električna energija, cevi, smrznute maline i kupine, goveđa koža i radijatori.

Kada je o Bosni reč, na Kosovo se najviše izvozi papirna galanterija, mleko, metalni proizvodi, prehrambeni proizvodi, sokovi, dok se uvoze rude i minerali, priča Vuković.

Prema njegovim rečima, godišnje se na Kosovo izveze robe u vrednosti od oko 170 miliona konvertabilnih maraka (oko 85 miliona evra), dok se u Bosnu sa Kosova uveze robe vredne oko 10 miliona konvertabilnih maraka (oko 5 miliona evra).

Tako, smatra Vuković, uvođenje bilo kakvih kontramera ne bi imalo smisla.

Kontramere ne planira ni Srbija.

Inače, prema podacima Ministarstva trgovine, ukupan promet sa Kosovom u prvih devet meseci ove godine je iznosio 370 miliona evra.

„Nije bilo izbora"

Ekonomski konsultant sa Kosova Kujtim Dobruna kaže za BBC na srpskom da je „Kosovo uvelo ove poreze na proizvode iz Srbije da bi se suprotstavio naporima Srbije da ugrozi njenu državnost".

„Kosovo nije imalo drugog izbora, nego da reaguje i brani svoje interese, jer napori da se donese konstruktivno rešenje iznova i iznova nailaze na opstrukciju Srbije.

Srbija ne može da govori o normalizaciji sa Kosovom, a da čini sve što je u njenoj moći da potkopa Kosovo", kaže Dobruna za BBC.

Kako dodaje, motivacija za uvođenje tarifa je pre svega politička, te Srbija treba da počne da poštuje Briselski sporazum.

„Potrebno je prihvatiti stvarnost - činjenicu da je Kosovo nezavisna i suverena zemlja. Ovo je važan preduslov za pomirenje i saradnju, ali i za slobodnu trgovinu", kaže sagovornik BBC-ja na srpskom.

Efekti novih tarifa ogledaju se pre svega u prisustvu robe iz Srbije i BiH na tržištu Kosova, pa će samim tim ta roba prestati da bude dostupna kupcima.

Opravdana odluka?

Srbija, BiH i EU su optužile Kosovo da novim carinskim merama krši odredbe CEFTA sporazuma, kosovske vlasti to negiraju i ne planiraju povlačenje mera.

Kosovska vlada je tako u četvrtak saopštila da je odluka doneta u skladu sa članom 18 CEFTA sporazuma, u kom se navodi da članice CEFTA mogu preduzeti bilo koju akciju potrebnu kako bi „zaštitili bezbednosne interese ili sproveli međunarodne obaveze ili unutrašnje politike".

Član 18 predviđa mogućnost da neka članica uvede tarife na određene proizvode, ukoliko ih i sama proizvodi, te uvoz ugrožava tu proizvodnju.

• Politička, a ne ekonomska igra
• Kosovo bez članstva u Interpolu
• Bez Kosova u Njujorku

Prema rečima Vjekosava Vukovića, kada je o ovom članu reč, zemlja je dužna da sprovede istraživanje o svojoj ekonomskoj ugroženosti i uvede mere ukoliko se dokaže njihova opravdanost.

„Čak i ako sprovedu takvo istraživanje, o tome moraju da obaveste i CEFTA i zemlje članice na koje se to odnosi, da se ranije pripreme. To se nije desilo", priča Vuković.

Prema njegovim rečima reagovanje Evropske komisije mora u ovom slučaju da bude oštrije.

„CEFTA nema telo za rešavanje ovakvih sporova između zemalja. Očito da postoje manjkavosti u tom ugovoru, koje je neko iskoristio", priča Vuković.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za BBC na srpskom da ovo nije prvi put da je ovaj sporazum ugrožen i navodi primere makedonskih mera i nekih proizvoda u slučaju BiH.

Kako priča, CEFTA je odavno izgubila smisao, zbog stavljanja politike ispred privrede.

Saopštenje kosovske vlade sadrži i listu razloga zbog kojih je ovakva odluka doneta, a među njima je i „konstantno nastojanje Srbije i Bosne i Hercegovine da ospore kosovsku suverenost", prenosi Fonet.

Kako se navodi, Srbija krši brojne pravne i političke obaveze, smatra kosovska vlada, a među njima su: vođenje kampanje i pritiskanje država da povuku priznanje nezavisnosti Kosova, uspešan pokušaj Srbije da sabotira članstvo Kosova u Interpolu, fizički napadi na kosovske prevoznike i državljane koji Srbiju koriste kao tranzitnu zemlju, a na koje vlasti u Srbiji ne reaguju.

Navodi se i da dve zemlje protiv kojih su uvedene akcije krše CEFTA sporazum, onemogućavaju slobodnu trgovinu u ovoj carinskoj zoni i to, u slučaju Srbije, nepoštovanjem sporazuma o integrisanim graničnim prelazima i sporazuma o carinskim pečatima.

Kosovo je ranije najavilo da će mere ukinuti - kada Srbija prizna Kosovo.

Šta dalje?

Najveće posledice zbog uvođenja mera trpe privrednici iz Srbije i BiH, ali i potrošači na Kosovu, pošto će cene neminovno porasti.

Kako je za BBC na srpskom objasnio ekonomista Ljubodrag Savić, Srbija sada mora da se koncentriše na nalaženje rešenja za to gde će i kako plasirati proizvode koje je izvozila na Kosovo.

„Postoje dva scenarija - da roba ide na Kosovo zaobilaznim putem preko Makedonije i Crne Gore ili da se pronađu nova tržišta", priča Savić i dodaje da je drugi scenario izvesniji.

Prema njegovim rečima, sve ovo je politička odluka i, kako priča, politika i istorija su se i ovog puta našle ispred privrede.

Uvođenje novih mera dogodilo se dan nakon neuspešnog pokušaja Kosova da se učlani u Interpol.

I dok se političari koškaju i prebacuju loptu jedni na druge, građani reaguju - ozbiljno i manje ozbiljno.

Tako su na krajnjem jugu Kosova u sredu uveče spaljivani proizvode srpskog porekla, dok se sa druge strane neki pitaju gde će kupovati Smoki.

Jutros se i na Fejsbuku pojavio video u kome dvojica momaka „krijumčare" Plazma keks, za 650 evra.

https://www.facebook.com/bavarezz/posts/10218570124110782

Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.23.2018)