Косовске таксе за робу из Србије и БиХ: „Нисмо имали избора“

Медено срце, Плазма кекс, кечап, Манчмелоу, маргарин Добро јутро, Јафа кекс, путер и вода Роса - намирнице су из Србије које Флутра Халилај из Приштине свакодневно користи, али због нових мера косовске власти више неће моћи да их набавља у тамошњим маркетима.

Како за ББЦ на српском каже, за све ће наћи замену, осим за Плазму.

„Она је незамењива. Најбоља је&qуот;, прича Флутра.

Од нових мера, анексом уговора, биће изузето неколико страних компанија које послују на територији Србије и одатле извозе производе.

Тако ће на Косову као и до сада моћи да се продају производи компанија Кока-Кола, Туборг, Дукат, Гемалто, Раух, Хенкел, Флуиди, Горење и Мегле.

Сарајево: Контрамере немају смисла

Када је реч о страним компанијама које дистрибуирају робу на Косово из БиХ, према речима председника Спољнотрговинске коморе БиХ, Вјекосава Вуковића, неке од њих покушавају да докажу да су пореклом из других земаља, а да су само пунионице на територији те земље.

„Да ли ће Привредна комора Косова имати слуха за то, и даље не знамо. На сталној смо вези и чекамо одлуку&qуот;, прича Вуковић.

За све остале компаније из БиХ и Србије важи новоуведена такса. Блиц пише да су директно угоржене 2.662 српске фирме.

Иначе, првих пет извозника из Србије на Косово су Нафтна индустрија Србије, Кока-Кола, ХСЕ Балкан енерџи, Хенкел и Хестил, кажу за ББЦ на српском у Министарству трговине Србије.

Према наводима из тог министарства, првих пет најзначајнијих производа у пласману на Косово су вода, гасна уља, бензин, шећер и сунцокретово уље.

С друге стране, у Србију се са Косова највише увози електрична енергија, цеви, смрзнуте малине и купине, говеђа кожа и радијатори.

Када је о Босни реч, на Косово се највише извози папирна галантерија, млеко, метални производи, прехрамбени производи, сокови, док се увозе руде и минерали, прича Вуковић.

Према његовим речима, годишње се на Косово извезе робе у вредности од око 170 милиона конвертабилних марака (око 85 милиона евра), док се у Босну са Косова увезе робе вредне око 10 милиона конвертабилних марака (око 5 милиона евра).

Тако, сматра Вуковић, увођење било каквих контрамера не би имало смисла.

Контрамере не планира ни Србија.

Иначе, према подацима Министарства трговине, укупан промет са Косовом у првих девет месеци ове године је износио 370 милиона евра.

„Није било избора&qуот;

Економски консултант са Косова Кујтим Добруна каже за ББЦ на српском да је „Косово увело ове порезе на производе из Србије да би се супротставио напорима Србије да угрози њену државност&qуот;.

„Косово није имало другог избора, него да реагује и брани своје интересе, јер напори да се донесе конструктивно решење изнова и изнова наилазе на опструкцију Србије.

Србија не може да говори о нормализацији са Косовом, а да чини све што је у њеној моћи да поткопа Косово&qуот;, каже Добруна за ББЦ.

Како додаје, мотивација за увођење тарифа је пре свега политичка, те Србија треба да почне да поштује Бриселски споразум.

„Потребно је прихватити стварност - чињеницу да је Косово независна и суверена земља. Ово је важан предуслов за помирење и сарадњу, али и за слободну трговину&qуот;, каже саговорник ББЦ-ја на српском.

Ефекти нових тарифа огледају се пре свега у присуству робе из Србије и БиХ на тржишту Косова, па ће самим тим та роба престати да буде доступна купцима.

Оправдана одлука?

Србија, БиХ и ЕУ су оптужиле Косово да новим царинским мерама крши одредбе ЦЕФТА споразума, косовске власти то негирају и не планирају повлачење мера.

Косовска влада је тако у четвртак саопштила да је одлука донета у складу са чланом 18 ЦЕФТА споразума, у ком се наводи да чланице ЦЕФТА могу предузети било коју акцију потребну како би „заштитили безбедносне интересе или спровели међународне обавезе или унутрашње политике&qуот;.

Члан 18 предвиђа могућност да нека чланица уведе тарифе на одређене производе, уколико их и сама производи, те увоз угрожава ту производњу.

• Политичка, а не економска игра
• Косово без чланства у Интерполу
• Без Косова у Њујорку

Према речима Вјекосава Вуковића, када је о овом члану реч, земља је дужна да спроведе истраживање о својој економској угрожености и уведе мере уколико се докаже њихова оправданост.

„Чак и ако спроведу такво истраживање, о томе морају да обавесте и ЦЕФТА и земље чланице на које се то односи, да се раније припреме. То се није десило&qуот;, прича Вуковић.

Према његовим речима реаговање Европске комисије мора у овом случају да буде оштрије.

„ЦЕФТА нема тело за решавање оваквих спорова између земаља. Очито да постоје мањкавости у том уговору, које је неко искористио&qуот;, прича Вуковић.

Економиста Љубодраг Савић каже за ББЦ на српском да ово није први пут да је овај споразум угрожен и наводи примере македонских мера и неких производа у случају БиХ.

Како прича, ЦЕФТА је одавно изгубила смисао, због стављања политике испред привреде.

Саопштење косовске владе садржи и листу разлога због којих је оваква одлука донета, а међу њима је и „константно настојање Србије и Босне и Херцеговине да оспоре косовску сувереност&qуот;, преноси Фонет.

Како се наводи, Србија крши бројне правне и политичке обавезе, сматра косовска влада, а међу њима су: вођење кампање и притискање држава да повуку признање независности Косова, успешан покушај Србије да саботира чланство Косова у Интерполу, физички напади на косовске превознике и држављане који Србију користе као транзитну земљу, а на које власти у Србији не реагују.

Наводи се и да две земље против којих су уведене акције крше ЦЕФТА споразум, онемогућавају слободну трговину у овој царинској зони и то, у случају Србије, непоштовањем споразума о интегрисаним граничним прелазима и споразума о царинским печатима.

Косово је раније најавило да ће мере укинути - када Србија призна Косово.

Шта даље?

Највеће последице због увођења мера трпе привредници из Србије и БиХ, али и потрошачи на Косову, пошто ће цене неминовно порасти.

Како је за ББЦ на српском објаснио економиста Љубодраг Савић, Србија сада мора да се концентрише на налажење решења за то где ће и како пласирати производе које је извозила на Косово.

„Постоје два сценарија - да роба иде на Косово заобилазним путем преко Македоније и Црне Горе или да се пронађу нова тржишта&qуот;, прича Савић и додаје да је други сценарио извеснији.

Према његовим речима, све ово је политичка одлука и, како прича, политика и историја су се и овог пута нашле испред привреде.

Увођење нових мера догодило се дан након неуспешног покушаја Косова да се учлани у Интерпол.

И док се политичари кошкају и пребацују лопту једни на друге, грађани реагују - озбиљно и мање озбиљно.

Тако су на крајњем југу Косова у среду увече спаљивани производе српског порекла, док се са друге стране неки питају где ће куповати Смоки.

Јутрос се и на Фејсбуку појавио видео у коме двојица момака „кријумчаре&qуот; Плазма кекс, за 650 евра.

хттпс://ввв.фацебоок.цом/баварезз/постс/10218570124110782

Десет година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.23.2018)