Сукоб Украјине и Русије на мору - проглашено ратно стање
Ратно стање проглашено је у десет региона, у којима власт сада може да спречава јавне скупове и контролише медије.
Ратно стање проглашено је у појединим деловима Украјине, након инцидента у недељу када је Русија заузела три њихова војна брода.
Посланици су подржали план украјинског председника Петра Порошенка да се ратно стање уведе у регионима који се граниче са Русијом.
Ратно стање је уведено на 30 дана, а почиње 28. новембра.
Украјинске власти у тим регионима сада могу да забрањују јавне скупове и уређују медије.
Неки посланици изразили су забринутост да би Порошенко могао да одложи председничке изборе - заказане за 31. март 2019. - што је он чврсто негирао.
Инцидент на мору се догодио у недељу код обале Крима, који је Русија 2014. анектирала.
Бродови руске обалске страже отворили су ватру, након чега су специјалне снаге заузеле украјинске бродове.
Повређено је између троје и шесторо Украјинаца.
Украјина је то назвала „чином агресије&qуот;, док из Москве наводе да су бродови илегално ушли у њихове воде.
Реч је о првом директном сукобу Русије и Украјине после доста година, иако се украјинске снаге од 2014. боре против проруских побуњеника и руских „волонтера&qуот;.
Неколико европских земаља је осудило поступке Русије, док се у Њујорку тим поводом састао Савет безбедности УН.
Како криза утиче на живот Украјинаца
Џорџ Ерман, новинар ББЦ Украјина
Увођење ратног стања у Украјини када је Русија заузела три војна брода и 23 војна морнара се нашироко коментарише на друштвеним мрежа, у канцеларијама па чак и јавном превозу.Људи се питају да ли ће се ситуација на фронту погоршати, како ће увођење ратног стања утицати на њихове животе, хоће ли бити мобилизације и да ли ће ова криза одложити председничке изборе који би требало да се одрже у марту 2019. године.Атмосфера у земљи је генерално мирна.Националисти су одржали ноћни протест испред руске амбасаде у Кијеву, захтевали прекид дипломатских односа са Русијом и бацали димну пиротехнику на амбасаду.Такође, у близини амбасаде запаљен је и један дипломатски аутомобил.У понедељак је одржан протест националиста испред руског конзулата у Каркиву, другом највећем украјинском граду. Учесници су палили гуме и бацали дим на зграду конзулата.Украјинци у дијаспори такође организовали су протесте испред руских амбасада.На пример, у Будимпешти је организована акција студената из Украјине, Русије и Белорусије са захтевом да Русија прекине војну агресију.У економском погледу нема панике, али је курс националне валуте на банкарском тржишту опао за 0.15 - 0.2 одсто.
Шта значи ратно стање?
Након бурне дебате у украјинском парламенту, 276 посланика гласало је за проглашење ратног стања у 10 од 27 украјинских региона:
- Пет региона који се граниче са Русијом
- Два региона уз проблематично Придњестровље - молдавски регион који је 1990. прогласио независност
- Три региона на Црном мору/Азовском мору
Тридесет посланика је било против.
Гласање је одржано након емотивног говора Порошенка, који је обећао да неће ограничавати основне слободе.
Међутим, истакао је да би била потребна чвршћа власт у случају потпуне руске инвазије.
Украјински Савет за безбедност је претходно предложио увођење ратног стања на 60 дана.
Порошенко каже да је одбио тај предлог зато што не жели да ратно стање утиче на председничке изборе.
Ипак, критичари и даље сматрају да би Порошенко - чији су рејтинзи значајно пали последњих месеци - могао да одложи изборе како би остао на власти.
Шта се догодило у недељу?
Ово је хронологија догађаја који су довели до сукоба:
- Украјина је ујутру саопштила да је послала три војна брода из Одесе у Црном мору ка Маријупољу у Азовско мору
- Украјинска морнарица је потом саопштила да су руски бродови покушали да пресретну њихове
- Русија је оптужила Украјину да украјински бродови илегално улазе у њихове територијалне воде
- Русија је послала војне авионе и хеликоптере, док су се украјински бродови приближавали Керчком заливу - једином улазу у Азовско море
- Пролаз испод моста су блокирали танкером
- Увече, Украјина је саопштила да су Руси пуцали на њихове бродове и ухапсили посаду
- Русија је потврдила да је користила силу како би зауставила украјинске бродове, наводећи да је троје Украјинаца повређено
Из Русије су навели да су украјински бродови илегално у тим водама, зато што је Москва привремено затворила ту област
Кијев је то назвао кршењем међународног права, зато што је Црно море отворено за све бродове, а Крим припада Украјини.
Украјина је такође цитирала споразум из 2003. са Русијом, према којем је и једнима и другима дозвољен пролаз кроз Керчки залив и Азовско море.
Како наводе, обавестили су Русе о плану да прођу бродовима до Маријупоља, што је Русија одбила.
Последњих недеља два украјинска брода су без проблема прошла кроз Керчки залив, иако тензије постоје.
Русија је недавно почела да прегледа сва возила која из украјинских лука плове у Азовско море.
- Црквени раскол нова напетост између Русије и Украјине
- Пет разлога што је раскол у православљу важан
- СПЦ на страни Москве у спору са Цариградом
То је почело након што је Украјина запленила рибарски брод са Крима у марту.
Москва такође каже да су потребне додатне безбедносне провере.
Украјина за то време оптужује Русију да жели да окупира Азовско море и оштети украјинску економију блокирајући њене луке.
Зашто је однос Украјине и Русије тако лош?
Украјина је добила независност 1991. године, након распада Совјетског Савеза.
Међутим, Русија Украјину - која нагиње Западу - види као претњу својим интересима.
Проруска власт у Украјини је 2014. свргнута, након великих протеста због одлуке владе да обустави процес приступања Европској унији.
Русија је потом анектирала Крим, док су проруски сепаратисти ушли у две украјинска региона на истоку земље - Доњецк и Луганск.
Више од 10.000 људи је убијено у сукобима на истоку Украјине.
(ББЦ Невс, 11.27.2018)
